ПИТАЊЕ:
Народни посланик Јелена Тривић, Клуб посланика ПДП, поставила је између двије сједнице, 5. јуна 2019. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Питање постављам у име хемодијализних пацијената Републике Српске.
У Републици Српској не постоји могућност трансплатације органа са неживих донора и не постоји организована нити уређена листа чекања за трансплатацију. Могуће је урадити трансплатацију бубрега у УКЦ РС са живих донора (неко од сродника да донира орган). По томе је РС специфична у регији, јер у свим осталим државама, чак и у ФБиХ, постоји какав – такав систем трансплатације и листа чекања и њихови пацијенти имају могућност за трансплатацију. Једино наши пацијенти из РС немају никакву шансу за трансплатацију са неживих органа. Због тога су многи од њих били принуђени потражити могућност трансплатације у иностранству. Као најбоља опција показала се трансплатација органа у болници у Падови у Италији. До сада је у болници у Падови урађено око десетак трансплатација бубрега, панкреаса и јетре пацијентима из РС и сви пацијенти су веома задовољни операцијом и третманом, те данас живе много квалитетнијим животом.
Да би наши пацијенти из РС дошли у прилику да ураде трансплатацију органа у Италији потребно је да буду уврштени на њихову листу чекања. За то је потребно урадити све потребне медицинске прегледе које наши пацијенти могу да ураде у УКЦ РС и пошаљу у болницу у Падову, те они одобравају да ли је неко кандидат за трансплатацију или не. Поред тога, потребно је прије уврштавања на листу, уплатити пуни износ цијене трансплатације. Цијена за трансплатацију бубрега је око 45.000 евра, а за остале органе и више. Већина пацијената из Републике Српске нема потребан износ новца за операцију, па се на различите начине боре да би га обезбиједили.
Један од начина је и обраћање Фонду здравственог осигурања РС који плаћа лијечење у иностранству за оне медицинске третмане који се не обављају у РС. Проблем је што је законом дефинисано да Фонд може платити минимално 30% од укупних средстава потребних за лијечење у иностранству. Пракса је показала да Фонд неким пацијентима одобри плаћање око 30% трошкова, а некима и већи проценат, чак и 100%, а критеријуми по којима се то одлучује нису баш најјаснији. Многи пацијенти који покушавају бити уврштени на листу чекања у Италији добију од Фонда одобрење за плаћање 30% трошкова и тај новац буде уплаћен на рачун болнице у Падови али за преостали износ се морају сами побринути. То представља озбиљан проблем за већину пацијената у РС јер нису сами у могућности обезбиједити та средства. Због тога се организју различите акције скупљања средстава које можете видјети свакодневно у многим медијима у РС. Неке акције су успјешне а неке и нису тако да они пацијенти којима Фонд одобри 30% имају проблем да дођу на листу чекања јер не могу у разумном времену прикупити преостала средства, а то такође представља проблем и болници у Падови као и италијанским здравственим властима које воде листу чекања за трансплатацију органа и због тога су они блокирали могућност да пацијенти из РС буду уврштени на њихову листу чекања док се не успостави сарадња са Фондом здравственог осигурања РС и Министарством здравља РС.
Претходни министар здравља РС је крајем прошле године заједно са једним представником Фонда здравственог осигурања и љекаром са УКЦ задуженим за трансплатацију путовао у Падову и обавио разговоре са представницима италијанских здравствених институција (Регија Венето) задужених за трансплатацију као и са представницима болнице у Падови. Тада је договорено да се у болници у Падови годишње уради 5-10 трансплатација пацијената из РС, а да трошкове за те операције плати Фонд здравственог осигурања РС у пуном износу. Да би се то реализовало требало је да Министарство здравља РС и Фонд здравственог осигурања РС потпишу уговоре са одговарајућим италијанским здравственим институцијама и болницом у Падови. Прошло је од тада више од 6 мјесеци а ти уговори нису потписани.
Стога вас молим да ми одговорите на питање да ли се у скоријој будућности планира потписивање тих уговора? Неколико пацијената у Републици Српској је обавило све здравствене прегледе, послали су документацију у болницу у Падову али не могу бити стављени на листу чекања док се не ријеше горе наведени проблеми.
ОДГОВОР:
Број: 11/04-012-280/19
Датум: 28.06.2019. год.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НАРОДНА СКУПШТИНА
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Јелена Тривић, Клуб посланика ПДП, поставила је између двије сједнице Народне скупштине Републике Српске, 05. јуна 2019. год, сљедеће посланичко питање:
„Питање постављам у име хемодијализних пацијената Републике Српске.
У Републици Српској не постоји могућност трансплатаије органа са неживих донора и не постоји организована нити уређена листа чекања за трансплатацију. Могуће је урадити трансплатацију бубрега у УКЦ РС са живих донора (неко од сродника да донира орган). По томе је РС специфична у регији, јер у свим осталим државама, чак и у ФБиХ, постоји какав такав систем трансплатације и листа чекања и њихови пацијенти имају могућност за трансплатацију. Једино наши пацијенти из РС немају никакву шансу за трансплатацију са неживих донора. Због тога су многи од њих били принуђени потражити могућности трансплатације у иностранству. Као најбоља опција показала се се трансплатација органа у болници у Падови у Италији. До сада је у болници у Падови урађено око десетак трансплатација бубрега, панкреаса и јетре пацијентима из РС и сви пацијенти су веома задовољни операцијом и третманом, те данас живе много квалитетнијим животом.
Да би наши пацијенти из РС дошли у прилику да ураде трансплатацију органа у Италији потребно је да буду уврштени на њихову листу чекања. Зaто је потребно урадити све потребне медицинске прегледе које наши пацијенти могу да ураде у УКЦ РС и пошаљу у болницу у Падову, те они одобравају да ли је неко кандидат за трансплатацију или не. Поред тога, потребно је прије уврштавања на листу, уплатити пуни износ цијене трансплатације. Цијена за трансплатацију бубрега је око 45,000 евра, а за остале органе и више. Већина пацијената из Републике Српске нема потребан износ ноща за операцију, па се на различите начине боре да би га обезбиједили.
Један од начина је и обраћање Фонду здравтсвеног осигурања РС који плаћа лијечење у иностранству за оне медицинске третмане који се не обављају у РС. Проблем је што је законом дефинисано да Фонд може платити минимално 3096 од укупних средстава потребних за лијечење у иностранству. Пракса је показала да Фонд неким пацијентима одобри плаћање 30 0/0 трошкова, а некима и већи проценат, чак и 100 0/0, а критеријуми по којима се то одлучује нису баш најјаснији. Многи пацијенти који покушавају бити уврштени на листу чекања у Италији добију од Фонда одобрење за плаћање 30% трошкова и тај новац буде уплаћен на рачун болнице у Падови, али за преостали износ се морају сами побринути. То представља озбиљан проблем за већину пацијената у РС, јер нису сами у могућности обезбиједити та средства. Због тога се организују различите акције скупљања средстава које можете видјети свакодневно у многим медијима у РС. Неке акције су успјешне, а неке и нису, тако да они пацијенти којима Фонд одобри 30% имају проблем да дођу на листу чекања, јер не могу у разумном времену прикупити преостала средства, а то такође представља проблем у болници у Падови, као и италијанским здравственим властима које воде листу чекања за трансплатацију органа и због тога су они блокирали могућност да пацијенти из РС буду уврштени на њихову листу чекања док се не успостави сарадња са Фондом здравственог осигурања РС и Министарством здравља РС.
Претходни министар здравља РС је крајем прошле године, заједно са једним представником Фонда здравственог осигурања и љекаром са УКЦ задуженим за трансплатацију, путовао у Падову и обавио разговоре са представницима италијанских здравствених институција (регија Венето) задужених за трансплатацију, као и са представницима болнице у Падови. Тада је договорено да се у болници у Падови годишње уради 5 - 10 трансплатација пацијената из РС, а да трошкове за те операције плати Фонд здравственог осигурања РС у пуном износу. Да би се то реализовало требало је да Министарство здравља РС и Фонд здравственог осигурања РС потпишу уговоре са одговарајућим италијанским здравственим институцијама и болницом у Падови. Прошло је од тога више од 6 мјесеци а ти уговори нису потписани.
Стога вас молим да ми одговорите на питање да ли се у скоријој будућности планира потписивање тих уговора. Неколико пацијената у Републици Српској је обавило све здравствене прегледе, послали су документацију у болницу у Падови али не могу бити стављени на Листу чекања док се не ријеше горе наведена питања?“
ОДГОВОР:
Рјешењем Владе Републике Српске број: 04/1-012-2-2628/18 од 27.09.2018. год. именована је Радна група за успостављање Координационог центра за трансплантацију (у даљем тексту: Радна група) чији задатак је био да уради анализу неопходних процедура за успостављање Координационог центра за транслантацију, размотри све могућности и направи упоредни приказ са земљама у окружењу, и да на основу свега наведеног сачини приједлог о наредним корацима за успостављање истог. Именована радна група је након анализе установила да је у земљама у окружењу (Република Хрватска – Завод за трансплантацију и биомедицину, Република Србија – Управа за биомедицину, али и у Федерацији Босне и Херцеговине – Центар за трансплантацијску медицину) овакав један центар у саставу министарстава здравља, чиме се добија на значају и тежини промовисања кадаверичне трансплнатације и оптималног давалаштва људских органа, ткива и/или ћелија, те је приједлог исте био да и Координациони центар у Републици Српској буде организациона јединица Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, односно да се формира Одсјек за трансплантацију и биомедицину који ће имати улогу наведеног центра за трансплантацију а у складу са Уредбом о начелима за унутрашњу организацију и систематитзацију радних мјеста у републичким органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 18/09 и 105/11). Оснивањем одсјека били би створени услови за формирање базе података о примаоцима људских органа, али и формирање Јединственог регистра давоца људских органа, ткива и/или ћелија који су за живота дали писани пристанак о даривању истих. Након тога би се могла формирати и јединствена Листа чекања за трансплантацију људских органа, а иста би се изводила по реду хитности и према клиничким индикацијама. У складу са приједлогом Радне групе, министар здравља и социјалне заштите је припремио и Нацрт правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у којем се предвиђа формирање Одсјека за трансплантацију и биомедицину.
Влада Републике Српске се на 17. сједници одржаној дана 18.04.2019. год. упознала са Информацијом о реализованим и планираним активностима у области трансплантације људских органа, ткива и/или ћелија и донијела закључак број: 04/1-012-2-1125/19 од 18.04.2019. год. којим се министар здравља и социјалне заштите овлашћује да у циљу остваривања институционалне сарадње у области трансплантације настави преговоре са Регионалним координационим центром за транспланатацију регије Венето, Италија и да о спроведеним активностима информише Владу Републике Српске.
Дана 25.04.2019. год. Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске је упутило писмо намјере Регионалном координационом центру за транспланатацију регије Венето у којем министар здравља и социјалне заштите изражава спремност да заједно са својим сарадницима посјети наведену институцију и да се у наставку билатералних разговора конкретизује припремљени споразум о институционалној сарадњи и постигне коначан договор релевантан за обје институције. Међутим, убрзо након писма намјере услиједио је допис Министарства здравља Италије и Италијанског националног центра за трансплантацију у којем се Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске обавијештава да ће се разговори о билатералној сарадњи наставити на нивоу два министарства. У складу са наведеним, а након техничких припрема унутар оба министарства, заказан је састанак у Италијанском националном центру за транспланатцију у Риму, дана 01.07.2019. год.
Достављено: М И Н И С Т А Р
- Наслову
а/а Ален Шеранић