Народни посланик Перица Бундало Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Перица Бундало, Клуб посланика СДС, поставио је на Петој сједници одржаној 11. јуна 2019. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТРУ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Хемијска прерада кукуруза ''Драксенић'' Козарска Дубица, као носилац развоја, не само општине, него и регије и ширег краја и капацитета прераде од 55 хиљада тона кукуруза годишње је доспјела у дугове преко 13 милиона марака, а укупна вриједност имовине процијењена 8,5 милиона марака. Прије двадесетак дана престала је с радом, а 180 радника је отишло, на такозвано чекање, односно на улицу. Италијански пертнер који је тамо присутна од 2001. године, Седамил, демонтира своју опрему и враћа је у Италију, та опреме је била вриједности око 2 милиона еура.

Зашто је Влада као већински власник овог предузећа са 75% дозволила да ово предузеће пропадне?

Ко је за ово одговоран, шта ће са 170 радника и имате ли коначно и квалитетно рјешење за ово?

ОДГОВОР:

Број: 12.03.3-011-277/19

Датум:

 

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

 

ПРЕДМЕТ:  Одговор на посланичко питање

 

Народни посланик Перица Бундало, Клуб посланика СДС, на 5. сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 11, 12. и 13. јуна 2019. године, поставио je сљедеће посланичко питање:

 

„Хемијска прерада кукуруза „Драксенић“ Козарска Дубица, као носилац развоја, не само општине него и регије и ширег краја и капацитета прераде од 55 хиљада тона кукуруза годишње је доспјела у дугове преко 13 милиона марака, а укупна вриједност имовине процијењена 8,5 милиона марака. Прије двадесетак дана престала је с радом, а 180 радника је отишло, на такозвано чекање, односно на улицу. Италијански партнер који је тамо присутан од 2001. године, Седамил, демонтира своју опрему и враћа је у Италију, та опрема је била вриједности око 2 милиона еура.

Зашто је Влада као већински власник овог предузећа са 75% дозволила да ово предузеће пропадне?

Ко је за ово одговоран, шта ће са 170 радника и имате ли коначно и квалитетно рјешење за ово?“

 

У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 123/18), као и чл. 263 и 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/11 и 34/17), дајемо сљедећи

 

ОДГОВОР

               

„ХПК“ Хемијска прерада кукуруза а.д. Драксенић – Козарска Дубица je један од значајнијих послодаваца у Козарској Дубици,  капацитета прераде 55.000 тона меркантилног кукуруза.

 Од 2002. године предузеће послује као Акционарско друштво. Власник већинског капитала је Акцијски фонд Републике Српске (68,58%).

У предузећу се од 2002. године радио дорадни посао за пословног партнера из Италије.

Производња је покренута 2012. године, када су одређена кредитна средства уложена у производни погон и опрему, чиме је искориштеност капацитета из године у годину била већа. Тако је у 2012. години прерађено цца 4.000 тона кукуруза, 2013. године 7.000 тона, 2014. године 10.000 тона, 2015. године 16.000 тона,  а у 2016. години остварена је рекордна производња и прерађено је 41.000 тона кукуруза.

Проблеми за „ХПК“ Хемијска прерада кукуруза а.д. Драксенић јављају се у јулу 2016. године када се десио државни удар у Турској, гдје су извозили највеће количине производа. Укидање квота у ЕУ довело је до тржишних вишкова шећера, а самим тим и до смањења његове цијене.

Почетком 2017. године Турска је ограничила увоз шећера. Квота одређена за БиХ износила је 20.000 тона, што је значило и смањење робне размјене између  „ХПК“ Хемијска прерада кукуруза а.д. Драксенић и партнера из Турске. Највећи проблем представљала је чињеница да није постојала дефинисана процедура за добијање извозне дозволе за извоз производа у Турску. То је практично значило потпуни престанак извоза производа овог Друштва у Турску.

Након престанка рада са партнерима из Турске производња је значајно смањена, а самим тим и приходи Друштва. С обзиром на новонасталу ситуацију Друштво је било принуђено да плаћа само дио обавеза неопходних да фабрика ради, а као посљедица таквог пословања, који је био једини могући начин пословања, јавља се нагомиланост дуговања, која износе цца 11 милиона КМ.

Посебан терет за цјелокупно пословање Друштва представљају обавезе из ранијег периода пристигле на наплату. Ипак постоји реална шанса да се проблеми превазиђу и ово привредно друштво доведе у позицију да из своје производње уредно извршава све своје обавезе.

Шанса се огледа у чињеници да је укинута квота за извоз производа у Турску. Управа  „ХПК“ Хемијска прерада кукуруза а.д. Драксенић је одмах по укидању квота обавила неколико састанака на којима је утврђено интересовање Турске за производе овог Друштва, те је постигнут договор за испоруку одређених количина производа на тржиште Турске.

Партнер из Италије, Sedamyl, прекинуо је сарадњу са ХПК из разлога што су инвестирали у другу фабрику која ради за њих. Обустављена је производњa половином маја 2019. године и радници послани на чекање, али је након мјесец дана производња покренута и радници враћени на посао.

Влада Републике Српске реаговала је на начин да је урађен репрограм обавеза које Друштво има према Пореској управи Републике Српске и према Робним резервама Републике Српске – у стечају. Одлуком о одобравању средстава („Службени гласник Републике Српске“, број 40/19) одобрена су и исплаћена средства у висини од 300.000,00 КМ. Такође, обезбијеђене су 2.000 тона кукуруза из Робних резерви Републике Србије, како би фабрика имала довољне количине сировине и како би превазишла проблеме у којима се нашла.

Уважавајући значај „ХПК“ Хемијска прерада кукуруза а.д. Драксенић као једног од значајнијих послодаваца у Козарској Дубици, као и везу са 500 коопераната – произвођача кукуруза, који директно зависе од овог Друштва, Влада Републике Српске ће подржати ово акционарско друштво и помоћи у превазилажењу нагомиланих проблема.

 

 

                                                                                                                     М  И  Н  И  С  Т  А  Р

 

                                                                                                                                           др Борис Пашалић

 

 

 

 

 

11.06.2019

Име посланика:

Сазив: 
10