Народни посланик Небојша Вукановић Министарству правде

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Небојша Вукановић, Клуб посланика СДС, поставио је на Петнаестој сједници, одржаној 30. марта 2021. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ

               По којој цијени и када је посланик Споменко Стевановић продао стан на Палама, а нотарски уговор овјерен је код нотара Голијанина на Палама,  а када је стан који је продао купио и по којој цијени?

ОДГОВОР:

Број: 08.021/052-2545/21

Датум: 08.04.2021. године

 

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Предмет: Одговор на посланичко питање, доставља се

Овом министарству је дана 02.04.2021. године, путем Генералног секретаријата Владе Републике Српске, уз допис  бр. 04.2-011-109/21 од 01.04.2021. године, достављено посланичко питање народног посланика Небојше Вукановића, ради давања одговора.

Народни посланик Небојша Вукановић, Клуб посланика СДС, на Петнаестој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 30. марта 2021. године, поставио је Министарству правде сљедеће посланичко питање:

„По којој цијени и када је посланик Споменко Стојановић продао стан на Палама, а нотарски уговор овјерен је код нотара Голијанина на Палама, а када је стан који је продао купио и по којој цијени?“

У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), дајемо сљедећи:

О Д Г О В О Р

Народни посланик Небојша Вукановић је Министарству правде поставио питање истовјетног садржаја, на Дванаестој сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 6. октобра 2020. године, те му је с тим у вези дат одговор како слиједи:

„Законом о нотарима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 86/04, 2/05, 74/05, 76/05, 91/06, 37/07, 50/10, 78/11, 20/14, 68/17 и 82/19), којим се уређују организација, овлашћења, начин рада, као и друга питања од значаја за рад нотара у Републици Српској, служба нотара је дефинисана као јавна служба коју обављају нотари, који су самостални и независни носиоци те службе.

У складу са чланом 49. Закона о нотарима, нотар је обавезан да чува као службену тајну оно што је сазнао у обављању своје службе, а која обавеза постоји и након престанка службе нотара, осим ако су странке ослободиле нотара обавезе чувања службене тајне. Изузетак од обавезе чувања службене тајне представља и поступање нотара по захтјеву Пореске управе, тужилаштва или другог надлежног органа за доставу података или документације у складу са законом. Поступање нотара супротно поменутој законској одредби представља тежу повреду дужности нотара, те се за исту нотару могу изрећи дисциплинске казне, и то новчана казна и одузимање права на обављање службе нотара.

Надаље, Законом о нотарима није дато овлашћење Министарству правде да у појединачним случајевима тражи достављање нотарски обрађених исправа, у конкретном случају уговора о купопродаји непокретности, од нотара који је извршио његову обраду, као и да врши увид у наведену исправу.

На крају је потребно указати и на Закон о заштити личних података, којим је прописано да, између осталог, јавни орган, физичко или правно лице, или други орган који води или обрађује личне податке, не може да даје личне податке трећој страни без одобрења носиоца тих података.“

 

Водећи рачуна да је у међувремену ступио на снагу нови Закон о нотарској служби у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, бр. 28/21), напомиње се да наведени Закон садржи одредбе који на једнак начин регулишу претходно образложен одговор.

Према подацима из службене евиденције нотару Миланку Голијану који се спомиње у посланичком питању, је престала служба нотара дана 03.08.2020. године, због навршених 65 година живота, те је исти сходно важећим материјално правним прописима предао нотарске списе, као и другу документацију у депозит Архиву Републике Српске. Законским одредбама, као и подзаконским актом којим је детаљније регулисано поступање са архивском грађом нотара, прописано је да захтјев за издавање архивске грађе односно јавних исправа може поднијети надлежан орган, раније поменут у овом одговору, странке нотара којем је престала служба, правни насљедници странака или лица која имају на закону заснован правни интерес у вези са правним послом садржаном у јавној исправи.

 

Прилог:  - два примјерка латинична,                                                               

                 - два примјерка ћирилична,                                                          

                  - CD.

                                                                                                                                

 

М И Н И С Т А Р

                                                                                                                   
                                                                                                                                    Антон Касиповић

 

30.03.2021

Име посланика:

Сазив: 
10