ПИТАЊЕ:
Народни посланик Мирна Савић Бањац, Клуб посланика ПДП, поставила је између двије сједнице, 25. јануара 2023. године,
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Да ли постоји намјера да се у Републици Српској финансира неограничен број поступака вантјелесне оплодње?
ОДГОВОР:
Број: 11/04-012-45/23
Датум: 22.3.2023. год.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НАРОДНА СКУПШТИНА
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Мирнa Савић Бањац, Клуб посланика ПДП, поставила је између двије сједнице Народне скупштине Републике Српске, 25. јануара 2023. године сљедеће посланичко питање:
„Да ли је постоји намјера да се у Републици Српској финансира неограничен број поступака вантјелесне оплодње ?“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Фонд здравственог осигурања Републике Српске (у даљњем тексту: ФЗО РС) финансира три покушаја вантјелесне оплодње за парове који на други начин не могу да остваре потомство. Вантјелесна оплодња је уврштена у права из здравственог осигурања у Републици Српској 2007. године, када је ФЗО РС финансирао један покушај, а касније је број покушаја повећан.
ФЗО РС у цијелости финансира три поступка вантјелесне оплодње женама до 40 година старости, док женама од 41. до навршене 42. године финансира 50% трошкова. Женама које су старије од 42 године, уколико роде дијете поступком вантјелесне оплодње, ФЗО РС у потпуности рефундира трошкове, у складу са нашим цјеновником.
Напомињемо да Влада Републике Српске сваке године ФЗО РС дозначава одређен износ средстава за финансирање вантјелесне оплодње.
Процедура одобравања овог права у Републици Српској је једноставна, јер да би ФЗО РС финансирао вантјелесну оплодњу потребан је приједлог доктора медицине, специјалисте гинекологије из уговорене здравствене установе, те потврда да је пар у браку или ванбрачној заједници. У другим земљама критеријуми су много строжи, јер је потребно више медицинских налаза за одобравање и финансирање вантјелесне оплодње о трошку државе. Такође, уколико се процедура вантјелесне оплодње не може спровести у установи која има уговор са ФЗО РС, на приједлог уговорене установе парови могу да ураде поступак вантјелесне оплодње у некој од здравствених установа у иностранству, а ФЗО РС им потом рефундира трошкове у складу са нашим цјеновником.
Поред финансирања три покушаја вантјелесне оплодње, ФЗО РС је још 2017. године међу првима у региону увео и чување ембриона на двије године. Финансирање ове услуге много значи паровима, јер захваљујући чувању ембриона парови, посебно жене, не морају поново да се излажу хормонској терапији, а сам поступак краће траје
Подјећамо да је ФЗО РС и због пандемије вируса корона донио одлуку по којој парови који се заразе короном у току поступка вантјелесне оплодње, имају право да понове тај поступак, односно ''не губе'' један покушај вантјелесне (прекинута процедура им се не рачуна као обављени покушај). Ова одлука се и даље примјењује
Иначе, у Републици Српској прегледи, савјетовање и лијечење у сврху планирања породице спадају у здравствене услуге које у потпуности покрива обавезно здравствено осигурање, без плаћања партиципације. Исто тако, труднице и породиље су ослобођене плаћања партиципације за све услуге које спадају у обавезно здравствено осигурање.
ФЗО РС је још прије неколико година уврстио на Листу А лијекова који се издају на рецепт лијек ''прогестерон'' (утрогестан), док су раније овај лијек у потпуности труднице плаћале саме. Исто тако, прецизирано је да право на овај лијек имају и жене у поступку вантјелесне оплодње. Такође, лијек ''дидрогестерон'' (лијек за одржавање трудноће и спрјечавање побачаја) је са Листе Б, гдје партиципација за све осигуранике износи 50% цијене лијека, пребачен на Листу А. То значи да и овај лијек већ пар година за труднице у потпуности финансира ФЗО РС.
Дакле, ФЗО РС у сарадњи са ресорним министарством у континуитету настоји да унапређује права осигураника који се боре са стерилитетом, као и трудница. Тако је новим Законом о обавезном здравственом осигурању (у даљњем тескту: Закон), који је ступио на снагу 29.9.2022. године, предвиђено више нових права и за ове категорије осигураника. Прије свега, Законом је омогућено да се трудницама за вријеме трудничког боловања плата исплаћује у пуном износу (боловање предлаже гинеколог код којег су регистроване или гинеколог из болнице). Законом је прописано и право на неинвазивни пренатални тест из крви труднице. Ово право је уведено на иницијативу садашњег члана Предсједништва БиХ, а раније предсједнице Републике госпође Жељке Цвијановић. Наиме, Законом је прописано да се ово право остварује у складу са Програмом којег доноси Управни одбор ФЗО РС уз сагласност ресорног министра и на основу Одлуке о начину финансирања коју доноси Влада Српске. Управни одбор ФЗО РС је на недавно одржаној сједници усвојио Програм којим су дефинисане индикације и начин остваривања права на ову дијагностичку процедуру. Ово право почеће да се примјењује након што Влада донесе поменуту одлуку. Према Закону, рок за доношење Програма је 31. јул 2023. год., што значи да је Програм усвојен прије предвиђеног рока. Република Српска је, иначе, прва земља у региону увела ово право, које немају ни знатно развијеније земље од наше.
Поред наведеног, Законом је предвиђена и могућност да парови након два неуспјела покушаја могу, уколико желе, трећи поступак да ураде у иностранству. Ово право ће се остваривати у складу са Програмом за обезбјеђивање биомедицински потпомогнуте оплодње. Програм се тренутно припрема, а, такође, Законом је прописано да Влада Републике Српске доноси одлуку о начину финансирања Програма, након чега ће почети примјена и овог права.
На основу наведеног, евидентно је да су институције Републике Српске у протеклим годинама учиниле низ значајних искорака када је у питању подршка паровима који се боре са стерилитетом, као и трудницама и уопште пронаталитетној политици.
Да ће се наставити у овом правцу потврђује и опредјељење ФЗО РС да се у наредном периоду уведе онкофертилитет, односно да се омогући осигураницима који оболе од малигних болести очување плодности (чувањем полних ћелија, ембриона, сперматозодида и сл. прије излагања зрачењима и терапијама), а како би се касније могли остварити као родитељи. Будући да је ово нови тренд у репродукцијској медицини, то је уједно и доказ да Република Српска иде у корак са свијетом и прати трендове у настојању да својим грађанима обезбјеђује што бољу здравствену заштиту.
Што се тиче увођења већег броја поступака вантјелесне оплодње, односно увођења неограниченог броја, то је свакако нешто чему тежи здравствени систем Републике Српске. Дакле, намјера постоји, али то првенствено зависи од финансијских могућности. Напомињемо да су готово једини извор прихода ФЗО РС доприноси за здравствено осигурање и из њих се финансира комплетан здравствени систем, односно здравствена заштита грађана. Подсјећамо да је прошле године стопа доприноса смањена са 12 на 10,2 %, а да се, уз неповољну структуру осигураника, за велики број осигураника нередовно плаћају доприноси итд. Иако је ФЗО РС још прије више од 10 година иницирао увођење додатних извора за здравствени систем како би се осигурало дугорочно стабилно финансирање, али и како би се управо омогућило проширивање права осигураника, Република Српска још није увела додатне изворе. Са друге стране, ФЗО РС се свакодневно суочава са новим захтјевима, како осигураника, тако и струке, јер медицина и фармација из дана у дан напредују. Уводе се нови лијекови, нове методе лијечења, а нажалост је све већи и број обољелих, што знатно повећава трошкове здравствене заштите из године у годину. Према томе, увођење додатних извора финансирања је неминовно како би се убудуће могло одговорити свим изазовима који се стављају пред здравствени систем, а један од њих јесте свакако и већи број поступака вантјелесне оплодње. Стога, позивамо и народне посланике да искористе свој утицај да подрже иницијативе и да траже да се здравственом систему омогуће додатни извори финансирања.
Достављено: М И Н И С Т А Р
- Наслову
а/а Ален Шеранић, др мед.