ПИТАЊЕ 1.:
Народни посланик Маринко Драгишић, Клуб посланика Уједињена Српска, поставио је на Десетој сједници одржаној 16. јуна 2020. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА
Колики је укупно до данас концесионар „Ројал прима“/ „Хидроват“ д.о.о. Бјелајце бб, Општина Мркоњић Град уплатио Општини Шипово/ Републици Српској по основу концесионог уговора, односно у буџет јединице локалне самоуправе Републике, колики је уплаћен финансијски износ једнократне накнаде за концесионо право за изградњу МХЕ, таксе, једнократне концесионе накнаде, накнаде за кориштење предмета концесије и сл.?
ПИТАЊЕ 2:
Народни посланик Маринко Драгишић, Клуб посланика Уједињена Српска, поставио је на Десетој сједници одржаној 16. јуна 2020. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА
Колики је финансијски износ планиране концесионе накнаде (мјесечне/ годишње) коју је у складу са одлуком Владе РС бр. 02/1-020-245/06 од 25. 1. 2006. године за изградњу МХЕ Шипово на ријеци Јањ, Општина Шипово, инсталисане снаге 3,24 MW, концесионар „Ројал прима“ д.о.о. Бјелајце бб, Општина Мркоњић Град, требало да уплати Општини Шипово/ Републици Српској?
ПИТАЊЕ 3:
Народни посланик Маринко Драгишић, Клуб посланика Уједињена Српска, поставио је на Десетој сједници одржаној 16. јуна 2020. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА
Колики је финансијски износ планиране концесионе накнаде (мјесечне/ годишње) коју је по измјенама и допунама Закона о концесијама (Службени гласник Републике Српске, бр. 16/18) концесионар „Ројал прима“/ „Хидроват“ д.о.о. Бјелајце бб, Општина Мркоњић Град, дужан да уплати Општини Шипово/ Републици Српској?
ОДГОВОР 1, 2, 3:
Број: 05.05/011-180-1/20
Датум: 08.07.2020. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Маринко Драгишић (Клуб посланика Уједињена Српска) на Десетој редовној сједници, одржаној 16., 17. и 18. јуна 2020. године, поставио је три посланичка питања сличне садржине, а у вези са изградњом мале хидроелектране „Шипово“ на ријеци Јањ:
„Колики је укупно до данас концесионар „Ројал прима“/ „Хидроват“ д.о.о. Бјелајце бб, Општина Мркоњић Град уплатио Општини Шипово/ Републици Српској по основу концесионог уговора, односно у буџет јединице локалне самоуправе Републике, колики је уплаћен финансијски износ једнократне накнаде за концесионо право за изградњу МХЕ, таксе, једнократне концесионе накнаде, накнаде за кориштење предмета концесије и сл.?
Колики је финансијски износ планиране концесионе накнаде (мјесечне/ годишње) коју је у складу са одлуком Владе РС бр. 02/1-020-245/06 од 25.1. 2006. године за изградњу МХЕ Шипово на ријеци Јањ, Општина Шипово, инсталисане снаге 3,24 МW, концесионар „Ројал прима" д.о.о. Бјелајце бб, Општина Мркоњић Град, требало да уплати Општини Шипово/ Републици Српској?
Колики је финансијски износ планиране концесионе накнаде (мјесечне/ годишње) коју је по измјенама и допунама Закона о концесијама (Службени гласник Републике Српске, бр. 16/18) концесионар „Ројал прима"/ „Хидроват" д.о.о. Бјелајце бб, Општина Мркоњић Град, дужан да уплати Општини Шипово/ Републици Српској?“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 123/18) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11 и 34/17), а везано за сва три посланичка питања, дајемо сљедећи
ОДГОВОР
Концесија за изградњу МХЕ Шипово додијељена је привредном друштву „Royal Prima“ д.о.о. Мркоњић Град, као најповољнијем понуђачу, које је у складу са обавезама из Уговора о концесији, основало концесионо предузеће „Хидроват“ д.о.о Мркоњић Град.
У складу са Уговором о концесији за изградњу мале хидроелектране „Шипово“, инсталисане снаге 3,24 MW и планиране годишње производње 18,5 GWh, Концесионар је у Буџет Републике Српске уплатио концесиону накнаду за уступљено право, тзв. једнократну концесиону накнаду, у износу од 10.000 КМ и 25.000 КМ на име накнаде трошкова израде Студије економске оправданости. Наведена средства су приход само Републике.
Концесиона накнада за коришћење уплаћује се након изградње објекта у Буџет Републике Српске, у висини од 0,0055 KM по произведеном kWh, а 95% наведених средстава усмјерава се у буџет локалне заједнице. С обзиром на то да наведена мала хидроелектрана није изграђена, није ни вршена уплата средстава по том основу.
У складу са обавезама из Уговора о концесији, Концесионар је предузимао радње и активности у циљу изградње мале хидроелектране, али до реализације није још увијек дошло.
Наиме, иако наведена мала хидроелектрана није била на списку понуђених локација за изградњу малих хидроелектрана за које је био расписан јавни позив 2005. године, понуду за додјелу концесије је доставило око 20 компанија из разлога што је било познато да је за наведену локацију шпанска консултантска компанија у сарадњи са Електропривредом израдила Студију економске оправданости. С тим у вези извршен је избор најповољнијег понуђача, а исти је у складу са Закључком Владе, имао обавезу да откупи наведену Студију економске оправданости.
Концесионар је провео потребне активности и прибавио урбанистичку сагласност од општине Шипово, али није могао прибавити потребне сагласности и дозволе од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, с обзиром на то да мала хидроелектрана Шипово није планирана „Водопривредном основом слива ријеке Врбас“ (1987. и 1997.) већ је непосредно изнад ње предвиђена изградња ХЕ „Јањске отоке“, инсталисане снаге 29 МW.
У међувремену, Концесионар је вршио и додатна испитивања, те израдио Идејни пројекат којим је предвиђена већа инсталисана снага (4,833 МW) и годишња производња (25,995 GWh) од оне која је планирана Студијом економске оправданости. С тим у вези, у складу са Законом о просторном уређењу и грађење („Службени гласник Републике Српске“, број 40/13) Концесионар је добио локацијске услове од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију.
У циљу стварања основа за издавање грађевинске дозволе за изградњу мале хидроелектране и превазилажења проблема везаних за Водопривредну основу, Концесионар је финансирао израду Зонинг плана подручја посебне намјене „Јањске отоке“.
Народна Скупштина Републике Српске је донијела Одлуку о усвајању Зонинг плана подручја посебне намајене „Јањске отоке“ („Службени гласник Републике Српке“, број 22/19), у којем је дефинисана мала хидроелектрана „Шипово“.
Полазећи од наведених проблема који су довели до застоја у реализацији пројекта и протеклог времена, Концесионар је поднио захтјев за потписивање анекса уговора о концесији којим ће се дефинисати повећана инсталисана снага и годишња производња мале хидроелектране, нови рокови изградње и продужити период концесије.
Поступајући по захтјеву Концесионара, у складу са Законом о концесијама („Службени гласник Републике Српске", бр. 59/13 и 16/18), Министарство је провело неопходне активности и припремило анекс уговора о концесији.
Међутим, анекс Уговора о концесији још увијек није потписан из разлога што Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и даље сматра да изградња мале хидроелектране није у складу са стратешким водопривредним документима, без обзира на то што је Народна скупштина усвојила Зонинг план подручја посебне намјене „Јањске отоке“ којим је предвиђена изградња мале хидроелектране.
МИНИСТАР
Петар Ђокић