ПИТАЊЕ:
Народни посланик Миланко Михајилица, Клуб посланика ПДП, поставио је на Деветој редовној сједници, 22. маја 2024. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Другог новембра прошле године упутио сам Вам питање у којој фази је утврђивање границе на ријеци Уни између Републике Српске и БиХ и Републике Хрватске и какав је став Владе Републике Српске по том питању? Нисам добио одговор од Вас, добио сам одговор од Геодетске управе, дакле Геодетска управа није надлежна да одговара на овакво питање јер тражио сам конкретан став Владе. Тражим од Вас да ми у писменој форми доставите став Владе Републике Српске, рекли сте да Влада има став, да је доставила Комисији.
ОДГОВОР:
Број: 04.2-011-143-1 /24
Датум: 19.6.2024. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање.-
Народни посланик Миланко Михајилица, Клуб посланика ПДП, поставио је на Деветој редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, дана 22.5.2024. године, предсједнику Владе Републике Српске сљедеће посланичко питање:
„Другог новембра прошле године упутио сам Вам питање у којој фази је утврђивање границе на ријеци Уни између Републике Српске и БиХ и Републике Хрватске и какав је став Владе Републике Српске по том питању?
Нисам добио одговор од Вас, добио сам одговор од Геодетске управе, дакле Геодетска управа није надлежна да одговара на овакво питање јер тражио сам конкретан став Владе. Тражим од Вас да ми у писменој форми доставите став Владе Републике Српске, рекли сте да Влада има став, да је доставила Комисији.“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Вијеће министара БиХ је на сједници одржаној 28.5.2024. године, на приједлог Министарства цивилних послова БиХ, донијело Одлуку о оснивању Државне комисије за границу БиХ, у складу са Законом о граничној контроли, након истека мандата претходној Комисији.
У Државну комисију за границу БиХ, која сада има шест умјесто ранијих девет чланова, на мандат од три године именован је по један представник државних министарстава цивилних послова и спољних послова, те представници ентитетских управа надлежних за геодетске и имовинско-правне послове.
Ова комисија ће радити на идентификацији границе с надлежним органима сусједних држава и вршити надзор над активностима обиљежавања и стабилизације граничне линије, као и на припреми приједлога за корекцију граничне линије, те међудржавних уговора и других аката о граничној линији са сусједним државама.
Наиме, Уговор о државној граници између БиХ и Републике Хрватске потписан је 30.07.1999. године у Сарајеву, између тадашњег предсједавајућег Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића и предсједника Републике Хрватске Фрање Туђмана.
Током рада Државних комисија за границу БиХ и Републике Хрватске на идентификацији границе, исте су се придржавале само граница катастарских општина, што је проузроковало одређене проблеме и спорове, а нарочито на подручју ријеке Уне, од насеља Ивањска до ушћа ријеке Уне у Саву у дужини од око 100 км, гдје граница пресјеца ријеку на око 20 мјеста.
Поред потписивања Уговора о граници, потписан је и Споразум о приоритетима у проведби Уговора о државној граници између БиХ и Републике Хрватске посебно на подручју ријеке Уне, од стране представника државних комисија за границу и представника међународне заједнице. С обзиром да нису испуњене одређене тачке Споразума о приоритетима у проведби Уговора, један број посланика у ПС БиХ оспорио је давање сагласности на Уговор о граници, на сједници одржаној 04.07.2000. год. У међувремену Република Хрватска је одустала од Споразума.
Уговор о граници нису ратификовале ни ПС БиХ, ни Сабор Републике Хрватске.
Напомињемо да од 2005. године до данас није било активности везано за границу између БиХ и Републике Хрватске осим безуспјешних заказивања заједничких сједница.
Приликом идентификације границе своје мишљење издвојили су чланови Државне комисије за границу БиХ из реда српског народа. Свој став заснивају на чињеници да су се током рада на идентификацији границе Државне комисије за границу БиХ и Републике Хрватске придржавале само граница катастарских општина (граничних катастарских општина) не водећи рачуна о рељефу, ријечним токовима, као и прописима бивше СФРЈ који су уређивали ту област (Закон о административно-територијалној подјели НРБиХ – Сл. лист НРБиХ бр.29/47 и Одлука о границама општина на територији НРБиХ – Сл. лист НРБиХ бр.28/59) у којима стоји да је граница између БиХ и Хрватске ријека Уна, те чињеници да није проведен Споразум о приоритетима у проведби Уговора о државној граници између БиХ и Републике Хрватске (Република Хрватска одустала од Споразума).
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР ВЛАДЕ
Далибор Панић