Предсједник Стевандић присуствовао обиљежавању 25. годишњице Битке на Кошарама
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, који у Београду присуствује комеморативној академији поводом 25 година од битке на Кошарама, поручио је да српско јунаштво мора да се слави, јер је то залог за будуће генерације и јунаке који ће бранити српску државу, нацију и вјеру.
„Да бисмо имали будуће јунаке, морамо да глорификујемо ове, који су то јунаштво показали и дали главу“, рекао је Стевандић „Срни“.
Он је упозорио да ће народ који не слави своје јунаке, славити окупаторе.
„Познато је да многи који су се борили против јунака са Кошара окупаторима дижу споменике као Тонију Блеру и Клинтону. Наш народ је слободарски, који споменике диже само својим јунацима који су положили главу бранећи државу, нацију, вјеру и отаџбину", нагласио је Стевандић.
Он је истакао да су јунаци са Кошара најсвјежији примјер јунаштва, чојштва и поштења, односа према нацији и својој земљи.
„Славећи јунаке са Кошара ми својој дјеци показујемо пут како да чувају своју земљу. Срби су народ који као ријетко који има пуно јунака, има кога да слави и ови са Кошара су, славећи претходне јунаке, постали јунаци“, поручио је Стевандић.
Битка на Кошарама једна је од најчувенијих у савременој српској историји, када су припадници терористичке ОВК-a уз помоћ НАТО авијације и албанске војске намјеравали да заузму караулу Кошаре од Војске Југославије, а потом направе коридор за копнену инвазију из правца Албаније.
Битка на Кошарама вођена је од 9. априла до 14. јуна 1999. године у рејону граничног прелаза Раса Кошарес, на граници тадашње СР Југославије и Албаније.
Напад је покренут у три правца према врху Раса Кошарес, ка караули Кошаре и према врху Маја Глава.
Битка је трајала све до потписивања Кумановског споразума и повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије.
Упркос огромним напорима ОВК и њихових западних покровитеља и заузимању локација од терориста, Војска Југославије успјела је да стабилизује фронт на другој линији одбране и спријечи даље напредовање, односно копнену инвазију на СР Југославију.
Током два мјесеца борби погинуо је 21 официр и подофицир, 50 војника на одслужењу војног рока, 13 активних војника и 24 добровољца, док је рањено 256 бораца.
Иако не постоје прецизни подаци о губицима непријатеља, процјењује се да су вишеструко већи.
Осим ОВК у нападу на Кошаре учествовале су Оружане снаге Албаније које су артиљеријском ватром пружале подршку терористима на терену, као и летјелице Сјеверноатлантске алијансе које су константно извиђале и бомбардовале положаје Војске Југославије и вршиле корекцију артиљеријске ватре.
Захваљујући филму „Ратне приче са Кошара“ и другим документарним филмовима, свједочењима учесника битке, нарочито покојног генерала и команданта 549. моторизоване бригаде Божидара Делића, сачувано је сјећање на све борце који су дали животе за одбрану земље и тиме спријечили копнену инвазију на СР Југославију.