Предсједник Стевандић обратио се на округлом столу у Москви посвећеном 28. годишњици војне агресије НАТО-а на Републику Српску

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић рекао је да порука из Републике Српске, која је прва истрпјела бомбардовање осиромашеним уранијумом од НАТО-а 1995. године, јесте неопходност враћања у токове међународног права и постојање међународног јавног поретка и да Уједињене нације не смију бити ничији инструмент било којег политичког блока нити геополитичке финансијске институције као што су данас.
„Морамо се изборити за праведније друштво у којем ће велике земље да подијеле ту врсту одговорности да се дође до рјешења које ће имати свој правни карактер и која ће забранити употребу и нуклеарног и оружја са осиромашеним уранијумом, који оставља трајне посљедице“, рекао је Стевандић у видео-обраћању учесницима округлог стола посвећеног 28 година од војне агресије НАТО-а на Српску, који се одржава у Москви у организацији Руског историјског друштва.

Он је нагласио да је потребно и спријечити будуће завјере ћутања и лицемјерство међународне заједнице оличене у земљама Запада, које неће да признају и плате за зло које су учинили на територији бомбардованој осиромашеним уранијумом.

Стевандић је оцијенио као поражавајући мањак дејства УН, непоштовање резолуција и договора о нуклеарном оружју, што такође ствара будуће катастрофе које ће уништити животе оних који нису још ни рођени и који ће трпјети поступке неодговорних влада.

Он је навео да се у производњи војних средстава води једино рачуна да буду што убојитији и разорнији и да су њихове техничке карактеристике такве да наносе штету људима и земљи, те остају и послије сукоба, уништавајући и даље људске животе и екологију.

„Најочитији је примјер употреба осиромашеног уранијума који је кориштен у бомбардовању Републике Српске од НАТО-а 1995. године и бомбардовања Србије, односно тадашње СРЈ 1999. године. Много година послије нађен је плутонијум 239, уранијум 236 и ти најтоксичнији елементи су присутни у земљи, али и у крви оних који су обољели од најтежих облика карцинома“, рекао је Стевандић.

Он се осврнуо на примјер Италије, односно италијанске јавности, која се успротивила завјери ћутања и гдје су њихови адвокати већ наплатили стотине милиона евра од државе због тога што су НАТО војници из италијанског контингента обољели од тешких малигних болести, од којих су неки и преминули.

„Медицински докази су непобитни, али у овом времену сумрака међународног права немамо могућност да, у мултиполарној размјени мишљења и аргумената, они који су криви за изазивања толиких врста болести тога зла - одговарају за своје поступке“, нагласио је Стевандић.

Он је додао да њихови поступци убијају и ону дјецу која још нису рођена, која ће бити евентуално заражена радиоактивним елементима уранијумом, трицијумом, плутонијумом, која су резултат дејства минуције са осиромашеним радиоактивним уранијумом.

„Морам признати и да су Савјет Европе, као и још неке организације, након 1999. године одлучиле да забране муницију са осиромашеним уранијумом, међутим Велика Британија је изашла из Савјета Европе и управо је податак да она испоручује такву муницију на територију Украјине“, навео је Стевандић, додајући да је то велика подлост, али и велики знак да је међународно јавно право у великој кризи.

Он је рекао да је невјероватно то да се до најситнијих детаља прави регулатива која се тиче изградње енергетских објеката, гдје не могу да се добију еколошке дозволе ради дејства таквог објекта на животну средину, а да се тако олако употријеби осиромашени уранијум који једним бомбардовањем оставља посљедице у наредних 5.000 година.

Овај округли сто се одржава у Дому Руског историјског друштва, гдје ће бити отворена изложба посвећена трагичним догађајима у Републици Српској.

Република Српска 9. септембра обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања које су снаге Алијансе извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији БиХ без одобрења Савјета безбједности УН.

Током НАТО операције Намјерна сила погинуло је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица. У НАТО бомбардовању Републике Српске погинуло је најмање седам цивила, док је најмање 21 цивил рањен.

Снаге НАТО-а бациле су на Републику Српску укупно 1.026 бомби, међу којима је 13 крстарећих ракета типа томахавк, док је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.

Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је Унпрофор без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске