Одбор за уставна питања утврдио одговор Уставном суду БиХ: Захтјев Клуба Бошњака директна повреда уставности БиХ

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске утврдио је данас Oдговор Уставном суду БиХ на Захтјев за покретање поступка за оцјену уставности Закона о непримјењивању Oдлуке Високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине, који је покренуло седам делегата у Клубу Бошњака у Вијећу народа Републике Српске.

Одбор сматра да, у  погледу самог подносиоца овог захтјева, односно његове легитимације да поднесе захтјев,  дио Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске нема Уставом Босне и Херцеговине предвиђену процесну могућност за његово подношење.

Одбор подсјећа да Вијеће народа Републике Српске не представља један, посебан дом Народне скупштине Републике Српске, нити посебан законодавни орган, као ни посебно тијело за заштиту виталног националног интереса било којег од конститутивних народа. 

Због наведеног, Одбор за уставна питања Народне скупштине наводи да је подношење овог захтјева супротно члану VI/3a) Устава Босне и Херцеговине и да Уставни суд нема уставни основ за његово разматрање и дужан је да га одбаци.

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске додаје да Уставни суд БиХ нема овлашћење да проширује своју надлежност супротно строгим границама које поставља Устав БиХ, а одлуке донесене ван основа надлежности нису ваљане. 

Поред чињенице да овај захтјев због непостојања активне легитимације није основан и да га је Уставни суд БиХ требао одбацити, Одбор истиче да је Захтјев и мериторно неоснован због погрешног тумачења Устава БиХ које за посљедицу може имати директно угрожавање интегритета институција БиХ и органа Републике Српске, као и њихових надлежности, што је ништа друго до кршење Устава БиХ и Дејтонског мировног споразума у цјелини.

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске наводи да подносиоци Захтјева за оцјену уставности имају континуирану тенденцију да укину надлежности ентитета предвиђене Уставом БиХ, с циљем извршења промјене већ постојеће подјеле надлежности која је прописана Уставом БиХ, што представља директну повреду уставности.

„Јасно је да се оваквим поступањем седам бошњачких делегата у Вијећу народа Републике Српске директно угрожава Дејтонски мировни споразум и поредак који је њим успостављен“, наводи се у Одговору Уставном суду БиХ, који је данас утврдио Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске.

Одбор сматра да из Захтјева за оцјену уставности Закона о непримјењивању Одлуке Високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине, није јасно да ли подносиоци имају за циљ да подношењем захтјева пред Уставним судом остваре заштиту уставности и законитости, или је, пак, њихов циљ покушај потврђивања Високог представника као институције БиХ, односно како се наводи „поступајуће власти БиХ“ што је у потпуности супротно Уставу БиХ и Дејтонском мировном споразуму у цјелини.

Одбор за уставна питања истиче да Венецијанска комисија у студији у којој се бави овлаштењима високог представника истиче да „демократски принцип суверенитета народа тражи да законе усваја тијело које је народ изабрало. Члан 3 (првог) Протокола уз Европску конвенцију о људским правима тражи да законодавно тијело бира народ, а ово право је лишено свог садржаја ако законе усваја неко друго тијело.“ 

Одбор за уставна питања истиче да се Одлуком Високог представника, којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине, крши право на слободу изражавања прописану Уставом БиХ, Уставом Републике Српске,  Европском конвенцијом о заштити  људских права и основних слобода, Међународним пактом о грађанским и политичким правима и  Универзалном декларацијом о људским правима.

„Имајући у виду да је Одлука Високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине противна међународном праву, уставном поретку Босне и Херцеговине и Републике Српске, принципу уставност и законитост и остваривању и заштити људских права и слобода, довољни су и ваљани (материјалноправно оправдани) разлози због којих је Народна скупштина донијела Закон о непримјењивању Одлуке Високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине“, наводи се, између осталог, у Одговору Народне скупштине.

Одбор за уставна питања утврдио је данас Одговор Уставном суду БиХ на Захтјев за покретање поступка за утврђивање усклађености Закона о платама и накнадама судија и тужилаца у Републици Српској, као и одговоре Уставном суду Републике Српске на иницијативу за оцјену уставности Закона о измјенама и допуни Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској, Закона о средњем образовању и васпитању и Закона о јавним путевима.

Сједницом Одбора предсједавао је предсједник Одбора и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

Сви одговори утврђени су једногласно.