Народни посланик Александар Главаш Министарству рада и борачко - инвалидске заштите

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Александар Главаш, Клуб посланика ДНС, поставио је на Четрнаестој сједници, одржаној 9. фебруара 2021. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ РАДА И БОРАЧКО – ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ

               Када ће бити нешто предузето по питању дискриминације полицијских службеника (1120) запослених у безбједносним агенцијама БиХ који имају пребивалиште у Републици Српској, по питању пензионисања у односу на припаднике Министарства унутрашњих послова РС а односи се на

  1. није дозвољено да на њихов лични захтјев прихвате или одбију рачунање посебног (ратног) стажа.
  2. није дозвољено да се остваривање права на пензију утврђује на основу просјека од пет најповољнијих годишњих плата.

ОДГОВОР:

Број: 16-04/4-011-5/21

Бања Лука, 24.02.2021. године

 

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

Предмет: Одговор на посланичко питање

 

Народни посланик Александар Главаш, Клуб посланика ДНС, поставио је на Четрнаестој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 09. фебруара 2021. године, сљедеће посланичко питање:

              

„Када ће бити нешто предузето по питању дискриминације полицијских службеника (1120) запослених у безбједносним агенцијама БиХ који имају пребивалиште у Републици Српској, по питању пензионисања у односу на припаднике Министарства унутрашњих послова Републике Српске а односи се на:

 

  1. Није дозвољено да на њихов лични захтјев прихвате или одбију рачунање посебног (ратног) стажа.
  2. Није дозвољено да се остваривање права на пензију утврђује на основу просјека од пет најповољнијих годишњих плата.“

 

 

У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), као и чл. 244. и 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20),  дајемо  сљедећи

 

 

О Д Г О В О Р

 

Када је у питању рачунање посебног стажа у двоструком трајању у поступку престанка радног односа у полицијским агенцијама на нивоу БиХ (Државна агенција за истраге и заштиту, Гранична полиција БиХ, Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ), чињеница је да постоји дискриминација полицијских службеника из Републике Српске у односу на полицијске службенике из Федерације БиХ.

 

Наиме, чланом 119. тачка 3. Закона о полицијским службеницима БиХ, који се примјењује на полицијске службенике запослене у наведеним агенцијама, прописано је да полицијском службенику престаје радни однос када наврши 65 година живота и законом прописан пензијски стаж или 40 година пензијског стажа.

Примјена члана 119. тачка 3. Закона о полицијским службеницима за посљедицу има чињеницу да полицијски службеник из Републике Српске, неколико година раније (зависи од дужине посебног стажа у двоструком трајању) испуњава услов за престанак радног односа у односу на полицијског службеника из Федерације БиХ, иако су истих година живота. На овај начин, полицијски службеници из Републике Српске су дискриминисани у односу на полицијске службенике из Федерације БиХ.

Проблем је у чињеници да се у Републици Српској и у Федерацији БиХ, на различит начин „утврђује“ посебан стаж у двоструком трајању. У Републици Српској посебан стаж у двоструком трајању се утврђује рјешењем Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске и најчешће је уписан у радну књижицу, па га послодавац у поступку доношења рјешења о престанку радног односа рачуна у укупан пензијски стаж (што увјерењем о пензијском стажу осигураника потврђује Фонд), док се у Федерацији БиХ посебан стаж у двоструком трајању не утврђује рјешењем и не уписује у радну књижицу, па се и не рачуна у укупан пензијски стаж у поступку доношења рјешења о престанку радног односа, али се након престанка радног односа рачуна у поступку остваривања права на пензију, по прописима о пензијском и инвалидском осигурању Федерације БиХ.

 

Наведени проблем је могуће ријешити измјеном члана 119. тачка 3. Закона о полицијским службеницима БиХ, тако да се као услов за престанак радног односа умјесто 40 година пензијског стажа пропише 40 година стажа осигурања. Измјеном закона на предложени начин, суштински би били изједначени услови за престанак радног односа у полицијским агенцијама на нивоу БиХ за запослене из Републике Српске и Федерације БиХ.

 

 

 

Што се тиче другог питања, односно услова за остваривање права на старосну пензију, чланом 42. став 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“, бр. 134/11, 82/13 и 103/15), прописано је да осигураник који нема навршених 65 година живота има право на старосну пензију када наврши 60 година живота и 40 година пензијског стажа. Ставом 3. истог члана, прописано је да изузетно од става 1.тог члана, право на старосну пензију има полицијски службеник, службеник Судске полиције Републике Српске и припадник службе обезбјеђења – полицајац казнено-поправне установе у Републици Српској када наврши 40 година пензијског стажа, без обзира на године живота. Појам „полицијски службеник“, односи се на полицијске службенике у МУП РС али и на полицијске службенике у поменутим агенцијама на нивоу БиХ, који су осигураници Републике Српске, односно који су пријављени у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса Републике Српске.

То значи да полицијски службеник запослен у поменутим агенцијама на нивоу БиХ, има право на старосну пензију када наврши 40 година пензијског стажа без обзира на године живота.

Висина старосне пензије одређивана је на исти начин за све осигуранике, односно у складу са одредбама чл. 44. до 48. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, до доношења Закона о допуни Закона о полицији и унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, број 82/19). Чланом 1. тог закона, којим се додаје нови члан 136а, прописано је „да се лични коефицијент за остваривање права на пензију утврђује на основу пет годишњих плата које су за полицијског службеника најповољније“. С обзиром да се Закон о полицији и унтрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 57/16, 110/16, 58/19 и 82/19), примјењује само на полицијске службенике Министарства унутрашњих послова Републике Српске, то значи да се члан 136а. Закона не примјењује на полицијске службенике у агенцијама на нивоу БиХ, који су осигураници Републике Српске, односно који су пријављени у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса Републике Српске. Такође, поменути пропис се не примјењује на службенике Судске полиције Републике Српске и припаднике службе обезбјеђења – полицајце казнено-поправних установа у Републици Српској. Поред наведеног, не постоји правни основ да се поменути пропис примијени на полицијске службенике у Брчко дистрикту БиХ, који су осигураници Републике Српске, односно који су пријављени у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса Републике Српске.

 

                                                                                                                     

С поштовањем,

                                 

                                                                                                              

            М И Н И С Т А Р

                                                                                                                          Душко Милуновић                                                                                                                                                                                  

        

 

 

 

 

 

 

 

09.02.2021

Име посланика:

Сазив: 
10