Завршена посебна сједница, Одлука о расписивању референдума стављена ван снаге

Датум: 
07.11.2017 - 04:45

Народна скупштина Републике Српске на 24. посебној сједници јутрос рано усвојила је са 46 гласова „за“ Одлуку о стављању ван снаге Одлуке о расписивању републичког референдума, број: 02/1 – 021 – 882/15 од 15. јула 2015. године („Службени гласник Републике Српске“, број: 86/17). Против усвајања Одлуке гласало је 25 народних посланика.

Народна скупштина усвојила је Одлуку да се ван снаге ставља Одлука о расписивању републичког референдума, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела на Десетој посебној сједници одржаној 15. јула 2015. године, као и сви правни акти донесени на основу наведене Одлуке, због непостојања општег политичког консензуса за његово спровођење.

Народна скупштина усвојила је и Одлуку о стављању ван снаге Одлуке о избору чланова у Комисију за спровођење референдума, број: 02/1 – 021 – 1109/15 од 23. септембра 2015. године („Службени гласник Републике Српске“, број: 88/17), те Одлуку којом се ван снаге ставља избор чланова Комисије, као и сви правни акти донесени на основу наведене Одлуке.

Народна скупшштина усвојила је и седам закључака на приједлог клубова посланика СНСД-а, ДНС-а, СП и СДС-К.

Народна скупштина Републике Српске стављајући ван снаге Одлуку о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ констатује да нису престали разлози за расправу и оцјену начина настанка тих институција путем наметања Закона о Суду БиХ од стране високог представника.

Посланици су усвојили Закључак у којем се наводи да непостојање уставног основа за оснивање и надлежност Суда и Тужилаштва БиХ није дало могућност Парламентарној скупштини БиХ да доноси било какве законе о правосуђу БиХ, те да самим тим ни високи представник није имао могућност, а поготово не и право да наметне Закон о Суду БиХ.  Такво право високом представнику нису давала ни бонска овлаштења јер се у њиховом тексту и не помињу акти из надлежности Парламентарне скупштине.

У трећем Закључку, који је усвојила Народна скупштина, наводи се да пракса коју проводе Суд и Тужилаштво БиХ у погледу оптуживања и осуђивања за ратне злочине по којима су припадници српског народа у највећем дијелу означавани кривцима, а припадници бошњачког народа жртвама, несразмерено броју жртава у националној структури становништва БиХ. Даље се истиче да наметање стереотипа из ратне пропаганде о злочинцима – Србима и жртвама – Бошњацима, већ трећу деценију након краја рата, доводи до нестабилности и немогућности да се одмакнемо од сукоба који су довели до рата у вишенационалној БиХ.

„Оптужбе и пресуде тзв. правосуђа на нивоу БиХ очигледан су доказ селективне правде која продукује урушавање ауторитета цјелокупног правосуђа. Тиме се ствара још веће неповјерење удаљавајући се све више од неопходног помирења након рата у БиХ“, наводи се у четвртом Закључку.

Републици Српској је Дејтонским мировним споразумом потврђена државност коју је унијела у мировне преговоре, дајући јој за право да буде страна у споразумијевању о промјени сваког од 11 анекса Дејтонског споразума заједно са ФБиХ.  То подразумијева да Република Српска има право и обавезу да се изјашњава о свим питањима од интереса за правни положај, статус, па и о питањима надлежности за правосуђе у складу са Анексом 4.

Народна скупштина Републике Српске сматра да је потребно Одлуку о спровођењу референдума о Суду и Тужилаштву БиХ поново вратити на дневни ред у Народној скупштини и спровести је, и то чим буде постигну консензус свих значајних политичких субјеката у Народној скупштини РС и Парламентарној скупштини БиХ, а са сједиштем у Републици Српској.

Народна скупштина Републике Српске подржава инцијативу да се организује потписивање петиције са питањем идентичним референдумском питању о Суду и Тужилаштву БиХ, а коју су на састанку код предсједника Републике поводом срамне ослобођајуће пресуде Насеру Орићу једногласно усвојили и подржали предсједник Републике, представници парламентраних странака у РС, потпредсједници Владе, директор Полиције РС, као и представници организација које проистичу из одбрамбено-отаџбинског рата, и то Борачка организација Републике Српске, Савез ратних војних инвалида, Савез логораша, Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружење жена жртава рата, Удружење „Ветератни РС“ и Савез удружења цивилних жртава рата.