Други дио Девете редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске биће настављен у уторак, 16. фебруара, са почетком у 10,00 часова.
У наставку посланици би требало да разматрају и Информацију Владе Републике Српске о реализацији закључака Народне скупштине Републике Српске који се односе на рад Суда и Тужилаштва БиХ.
У Информацији се наводи да би било изузетно важно ако успију преговори са Министарством правде Федерације БиХ да осуђено лице које се налази на издржавању казне затвора у казнено поправним установама Федерације БиХ буде упућено на издржавање казне у казнено поправну установу Републике Српске према мјесту пребивалишта, односно боравишта његове породице.
Истиче се да су ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ, проширена надлежност Суда БиХ, као и селективни приступ у процесуирању ратних злочина изазвали незадовољство свих релевантних субјеката у Републици Српској, владиних и невладиних организација, грађана, а посебно осуђених лица. На ову чињеницу у више наврата указивала је Народна скупштина Републике Српске и Влада Републике Српске.
Иако је ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ, на неки начин добила свој епилог кроз одлуку Европског суда за људска права у предмету Мактоуф – Дамјановић, Суд БиХ по оптужницама Тужилаштва БиХ пресуђује у инкриминисаним догађајима, у условима оружаног сукоба, за кривична дјела злочина против човјечности које није познавало кривично законодавство бивше СФРЈ.
У Информацији се наводи да се оваквим радњама крши принцип забране ретроактивности, а посебно што се примјеном овог закона изриче казна дуготрајног затвора, што представља кршење основних принципа, како унутрашњег тако и међународног кривичног права.
Указује се на још једну неправилност у раду Тужилаштва, односно Суда БиХ, а ради се о примјени концепта „удруженог злочиначког подухвата“. Ово кривично дјело није прописано у Кривичном закону бивше СФРЈ који је био на снази када је, по оптужницама, почињено.
Интересантно је да је овај институт примјењивао само Суд БиХ, док то није била пракса кантоналних, односно окружних правосудних органа у ентитетима. Ни правосудни органи у Републици Хрватској и Републици Србији нису никог процесуирали за кривично дјело против човјечности кроз удружени злочиначки подухват, као вид учешћа у злочину.
Посебан проблем представља податак да још увијек постоји одређен број осуђених лица на дуготрајни затвор, а који нису апелацијом тражили заштиту људских права пред Уставним судом, односно Судом за људска права у Стразбуру. Управо из тих разлога потребно је створити законске претпоставке за понављање кривичног поступка, како би се у поновљеном поступку примјенио материјални пропис који је важио у вријеме извршења кривичног дјела.
У Информацији се наводи да се Министарство правде РС посебно залаже да се укине тзв. „институт проширене надлежности“ и „преузимање предмета“.
Подсјећа се да је Закључком Народне скупштине Републике Српске обавезана Влада Републике Српске да пружи финансијску подршку Фондацији „Помоћ“ и Борачкој организацији Републике Српске, како би Борачка организација Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Министарство унутршњих послова Републике Српске, у складу са својим надлежностима, могли да пруже стручну, техничку и финансијску помоћ лицима оптуженим за ратне злочине и њиховим породицама.
Народна скупштина очекује да ће Влада Републике Српске, на коју се и односи овај Закључак, обезбиједити финансијска средства за подршку Фондацији „Помоћ“ и на тај начин пружити финансијску помоћ свима ради којих је и основана ова Фондација.
У наставку 9. сједнице посланици би требали да обраде преостале тачке Дневног реда:
Нацрт закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе;
Нацрт закона о позоришној дјелатности;
Нацрт закона о измјенама Закона о електронском пословању Републике Српске;
Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о премјеру и катастру Републике Српске;
Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о Радио – телевизији Републике Српске;
Приједлог стратегије интегралног управљања водама Републике Српске 2015. – 2024. година;
Нацрт омладинске политике Републике Српске за период од 2016. до 2020. године;
Извјештај о реализацији програма очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске у периоду 2012. – 2014. године;
Извјештај о напретку у примјени нормативно – правних стандарада за равноправност полова у области рада и запошљавања у Републици Српској за период 2013. – 2014. година;
Информација о имплементацији Стратегије за сузбијање насиља у породици Републике Српске (2014 – 2019) за 2014. годину;
Информација о реализацији Омладинске политике Републике Српске за период 2010. – 2015. године, за период од 1. октобар 2014. године до 1. октобар 2015. године;
Приједлог одлуке о изради Зонинг плана подручја посебне намјене „Јањске отоке“ по скраћеном поступку.
Избор и именовања.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је, у оквиру првог дијела Девете редовне сједнице, два нацрта и седам закона.
Послије тродневне расправе, током које су народни посланици обрадили 10 од укупно 24 тачке дневног реда Девете сједнице, усвојени су сљедећи акти: Закон о сузбијању корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, Закон о измјенама Закона о буџетском систему, Закон о стечају, Закон о сузбијању корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, Закон о превозу опасних материја, Закон о измјенама и допунама Закона о републичкој управи, те Закон о измјенама и допунама Закона о регистрацији пословних субјеката.
Усвојена су и два нацрта закона: Нацрт закона о систему интерних финансијских контрола у јавном сектору и Нацрт закона о локалној самоуправи који је упућен у јавну расправу, која треба бити проведена у наредна два мјесеца.
