Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић учествовао је у радном састанку локалних самоуправа из региона и привредника са Покрајинском владом у оквиру свечаности „Сајам завичаја“ у Новом Саду, у организацији Покрајинског фонда за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону.
Заједно са предсједником Покрајинске владе Мајом Гојковић, предсједник Стевандић се обратио на свечаном отварању састанка у Привредној комори Војводине.
„Поздрав из Републике Српске није поздрав из дијаспоре. Као љекар увијек кажем да ли може једном организму да дијаспора буде његов бубрег, плућа, мозак, срце? Не може у истом организму да један орган буде матични, а други дијаспора. Можда постоје само административне границе. Може човјек да живи без једног плућног крила, ако је Дрина душник, а плућа Српска и Србија, с тим да смо ми оно мање. Али, пуним плућима се дише са два плућна крила“, рекао је Стевандић.
Он је подсјетио да се налазимо у времену „које се нарогушило“, те да је посљедњих 15 година вријеме самосвјесности, уздизања и повратка националне свијести.
„Знате како смо се прије 25 година окупљали, углавном да кукамо што се наше жртве не оплакују, што смо сиромашни. Сада ће 14. година да смо вратили достојанство, говоримо и о својим жртвама, али нисмо окупљени само на парастосима, него и на отварању фабрика, привредном развоју и на реконструкцији манастира, школа, па и на напредовању националне свијести, без обзира колико знамо да будемо заједљиви и љубоморни“, додао је Стевандић.
Он је поручио да Република Српска није само наша.
„Отимање Србији територија, институција, историје једино није успјело у Републици Српској. Ми кроз њу гледамо Банију, Лику, Кордун и Книн, јер је само из Српске то близу. Зато је тај дио нашег заједништва толико важан. У посљедњих десет година избрисали смо приче о босанским, шумадијским, хрватским, црногорским и другим Србима. То је толико вриједно и није прошло незапажено код оних који би нас враћали у 1941. и 1991. Они су довољно способни да финансирају и узрокују кризу, да нађу сараднике, да нас љуљају и зауставе. Без жеље да ову поруку претворим у било шта што није човјечно, желим да се захвалим од предсједника Републике Србије, личних пријатеља и свих вас који сте овдје. На нама је велика одговорност да никад, у било каквом мрачном времену, не поклекнемо. И када се звијезде не виде, ми знамо да оне постоје. Ми смо једни другима и Даница и Сјеверњача“, истакао је Стевандић.
Он је нагласио да ми у Српској не спавамо на два ока, него на једно, да се не бисмо пробудили у нечему другом.
„Али, потпуно смо сигурни да је заједништво вриједност која нас чини великим народом. То је веће од наше величине, јер се снага народа не мјери само територијом и бројем. У српској култури сунце никад не залази, иако у 197 земаља сигурно нисмо у првих десет по снази. Али јесмо по величини културе, наша Црква је свуда. Чување тога саборношћу, али и привредним развојем, мора да нам буде звијезда водиља“, закључио је Стевандић.
