Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић присуствовао је данас код споменика војводи Карађорђу у Орашцу државној свечаности поводом обиљежавања Сретења, Дана државности Србије.
Свечаност су предводили предсједници влада Србије и Републике Српске, Ђуро Мацут и Саво Минић, a na церемонији су били присутни и министри у Влади Србије, политички представници српског народа у Црној Гори и Сјеверној Македонији, амбасадори и војни аташеи страних држава у Србији, као и велики број грађана.
Обиљежавање Сретења отпочело светом архијерејском литургијом у Храму Вазнесења Господњег, коју је служио митрополит шумадијски Јован, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.
Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић поручио је у Орашцу да је српски народ слободан и да само слогом и заједништвом може да се одбранити од свих недаћа.
Минић је на обиљежавању Сретења - Дана државности Србије и Републике Српске истакао да су Срби 1804. године у Орашцу "дигли главу која је гледала у слободу, а не да неком науди".
"Овдје се родила озбиљна одлука - да српски народ жели уређену заједницу, слободу и једнакост и идеју коју и данас баштини", рекао је Минић.
Он је истакао да су Срби у Србији и Републици Српској један народ, да имају исту културу, језик, вјеру, историју и да им то нико никада не може одузеити.
"Посебно сам поносан на то да смо када нам је било најтеже доносили двије најбитније одлуке - да смо заједно и да желимо слободу. Мислим да је то звијезда водиља која ће опредијелити и наша покољења", истакао је Минић.
Премијер Србије Ђуро Мацут поручио је данас у Орашцу, на свечаности поводом Дана државности Србије, да Сретење представља буђење националног духа и јединства Срба и да љубав према отаџбини мора надмашити све разлике.
"Данас у Орашцу, који симболизује јединство, сећамо се тренутака када је наш народ показао историјску храброст и под вођством Карађорђа кренуо путем очувања и ослобођења наше земље", рекао је Мацут на државној церемонији поводом Сретења.
Према његовим ријечима, када је у вријеме Милоша Обреновића донесен Сретењски устав, већ је било јасно да државност српског народа никада није била подразумијевана, већ изборена.
Мацут је оцијенио да је тиме остављен завјет цијелом српском народу да чува отаџбину коју су јој оставили преци.
Он је нагласио да се Сретењем није десило само буђење националног духа и јединства, већ да су захваљујући једном од најслободоумнијих устава - Сретењским уставом из 1835. године постављени темељи модерне државе и функционисања државних органа.
Сретење се под слоганом "Саборност и понос" као Дан државности обиљежава у Србији и Републици Српској у складу са Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, која је донесена на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.
Сретење се обиљежава као Дан државности у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године када је под вођством вожда Карађорђа подигнут Први српски устанак против османлија и на исти дан 1835. године када је у Крагујевцу усвојен први устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.
