ПИТАЊЕ:
Народни посланик Споменка Стевановић, Клуб посланика ДЕМОС, поставила је на Петој сједници одржаној 11. јуна 2019. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТРУ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
Моје питање упућено министру пољопривреде, водопривреде и шумарства, иако сам свјесна чињенице да је ово питање првенствено у надлежности Парламентарне скупштине и Савјета министара БиХ.
Наиме, познато је да су братуначка и сребреничка општина изразито малинарски крајеви, јер се на том подручју годишње производе око 2 до 3.000 тона малине. До 2015. године регистровани произвођачи малина имали су могућност да сами превозе своје производе преко моста уз копију личне карте и отворену потврду на србијанској страни, која се каснијим преласцима само се евидентирале нове количине малине. Од 2015. године то право је дато само власницима великих хладњача који на тај начин остварују енормно високе зараде. Имајући сазнања да је различита пракса на различитим прелазима, моје питање је:
Да ли ћете остварити контакт са ресорним министром Србије, изнијети проблем и покушати наћи рјешење?
ОДГОВОР:
Број: 12.03.3-011-280/19
Датум: 28.06.2019.
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Споменка Стевановић, Клуб посланика ДЕМОС, на 5. сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 11, 12. и 13. јуна 2019. године, поставила je сљедеће посланичко питање:
„Наиме, познато је да су братуначка и сребреничка општина изразито малинарски крајеви, јер се на том подручју годишње производе око 2 до 3.000 тона малине. До 2015. године регистровани произвођачи малина имали су могућност да сами превозе своје производе преко моста уз копију личне карте и отворену потврду на србијанској страни, која се каснијим преласцима само се евидентирале нове количине малине. Од 2015. године то право је дато само власницима великих хладњача који на тај начин остварују енормно високе зараде. Имајући сазнања да је различита пракса на различитим прелазима: „Да ли ћете остварити контакт са ресорним министром Србије, изнијети проблем и покушати наћи рјешење?“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 123/18), као и чл. 263 и 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/11 и 34/17), дајемо сљедећи
ОДГОВОР
Укупна процијењена производња малине за 2019. годину у Републици Српској је око 13.000 t, а очекивана вриједност производње је око 42 милиона КМ. Дакле, Братуначка и Сребреничка општина, као изразито малинарски крајеви, у укупној производњи учествују са скоро 30%.
Према садашњим кретањима процијењених откупних цијена малине рода 2019. године у региону - Србији (око 150 дин), реално је очекивати откупну цијену у БиХ око 2,50 КМ/kg. Узимајући у обзир да се прошлогодишња откупна цијена кретала око 1,40 КМ/kg, процјене откупљивача су да ће овогодишња откупна цијена бити значајно већа у односу на прошлу годину.
Током 2019. године Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске на основу Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, реализује сљедеће подстицајне мјере као подршку текућој производњи:
- премија за произведено и продато воће и поврће, до 0,40 КМ по килограму малина,
- регрес за дизел гориво, за потребе извођења прољетних и јесењих радова у пољопривреди, у висини 0,60 КМ/литру,
- подстицајна средства за капиталне инвестиције у пољопривредној производњи у износу од 30% од вриједности инвестиције (подизање вишегодишњих засада, постављање противградних мрежа, инвестиције у сортирање, паковање и прераду пољопривредних производа на газдинству, технолошка опрема за прерађивачку индустрију, инвестиције у набавку опреме за наводњавање, инвестиције у пољопривредну механизацију),
- подршка суфинансирању премије осигурања примарне пољопривредне производње, у износу до 50% износа осигурања и
- финансирање анализе контроле плодности пољопривредног земљишта.
Важно је напоменути да је у претходној години, само по основу премије за произведену и продату малину, исплаћен износ од 1.500.000,00 КМ, те да су за текућу годину планирана и обезбјеђена средства за произведено и продато воће у укупном износу од 3.000.000,00 КМ.
Када је у питању царинска политика, општа правила и поступци који се примјењују на робу која се уноси у и износи из царинског подручја Босне и Херцеговине, услови и поступак остваривања права на ослобађање од плаћања увозних дажбина при пуштању робе у слободан промет, важно је нагласити да је све наведено регулисано Законом о царинској политици у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХ“, број 58/15) и Одлуком о условима и поступку остваривања права на ослобађање од плаћања увозних и извозних дажбина („Службени гласник БиХ“, број 24/18). Наведени акти, прописују да су ослобођени од плаћања увозних дажбина пoљoприврeдни, стoчaрски, пчeлaрски, хoртикултурни и шумски прoизвoди дoбијeни с пoсjeдa кojи сe нaлaзи у пoгрaничнoм пoдручjу сусjeднe држaвe и кoje je у влaсништву или пoсjeду пoљoприврeдних прoизвoђaчa из пoгрaничнoг пoдручja Бoснe и Хeрцeгoвинe, кao и приплoд и oстaли прoизвoди дoбијeни oд стoкe пoриjeклoм из Бoснe и Хeрцeгoвинe кoja сe збoг пoљских рaдoвa, испaшe или зимoвaњa нaлaзи нa тим пoсjeдимa, затим сjeмe, ђубривo и прoизвoди зa oбрaђивaњe зeмљe и усjeви нaмиjeњeни зa кoришћeњe нa пoсjeду кojи сe нaлaзи у цaринскoм пoдручjу Бoснe и Хeрцeгoвинe и грaничи с другoм држaвoм и кoje je у влaсништву или пoсjeду пoљoприврeдних прoизвoђaчa кoje свoje глaвнo гaздинствo имajу у другoj држaви кoje грaничи с цaринским пoдручjeм Бoснe и Хeрцeгoвинe.
Узимајући у обзир постојеће надлежности над спољнотрговинским прометом и мјерама заштите домаће пољопривредне производње, које су на нивоу заједничких институција, простор за дјеловање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, у правцу заштите домаће производње, је веома ограничен. Због тога је рјешавање питања откупа домаћих пољопривредних производа идентификовано од стране министарства као једно од кључних за заштиту и унапређење обима примарне пољопривредне производње и прераде истих.
Имајући у виду све наведено, желимо да нагласимо да је на састанку, министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Проф. др Бориса Пашалића са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Бранислава Недимовића, одржаном у Београду 18. јуна 2019. године, разговарано о овој проблематици, те усаглашено да ће се у наредном периоду радити на побољшању услова када је у питању увоз и извоз воћа, са посебним нагласком на малину.
М И Н И С Т А Р
Др Борис Пашалић