ПИТАЊЕ:
Народни посланик Желимир Нешковић, Клуб посланика СДС-СРС РС поставио је на Петнаестој сједници одржаној 8. децембра 2016. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ
Да ли Министарство правде, у смислу одредаба члана 56. став 1. тачка б. Закона о судовима (''Сл.гласник РС''број 37/12) при вршењу надзора над радом судова, првенствено Врховног суда РС, предузима било какве мјере да Врховни суд РС стално разматра питања из судске праксе на подручју Републике Српске, у смислу члана 35. став 1. тачка ж) овог закона, како би судска пракса на подручју Републике Српске била што уједначенија, да се не дешава да рецимо пет окружних судова имају пет различитих ставова везано за путне трошкове запослених у МУП РС или да једно понашање буде кривично дјело на подручју једног окружног суда, а да други то понашање неког лица не третира као кривично дјело или да окружни судови различито третирају приједлог за кривично гоњење, па тако на подручју једног окружног суда, оштећени може одустати од кривичног гоњења до завршетка кривичног поступка, на подручју другог то не може?
Сматрам да на овај начин долази до правне несигурности грађана Републике Српске.
ОДГОВОР:
Број: 08.020/052-8856/16
Датум: 23.12.2016. године
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
Трг Републике Српске број 1
78 000 Бања Лука
Веза: Ваш предмет број: 04.2-011-476/16 од 12.12.2016. године
Предмет: Одговор на посланичко питање - доставља се,
Народни посланик Желимир Нешковић, клуб посланика СДС-СРС РС, поставио је на петнаестој сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној дана 6., 7. и 8. децембра 2016. године у складу са чл. 263. и 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске, сљедеће посланичко питање:
„Да ли Министарство правде у смислу одредби члана 56. став 1. тачка б. Закона о судовима („Службени гласник Републике Српске“, број 37/12) при вршењу надзора над радом судова, првенствено Врховног суда Републике Српске предузима било какве мјере да Врховни суд Републике Српске стално разматра питања из судске праксе на подручју Републике Српске у смислу члана 35. став 1. тачка ж) овог закона, како би судска пракса на подручју Републике Српске била што уједначенија, да се не дешава да рецимо пет окружних судова имају пет различитих ставова везано за путне трошкове запослених у МУП РС или да једно понашање буде кривично дјело на подручју једног окружног суда, а да други то понашање неког лица не третира као кривично дјело или да окружни судови различито третирају приједлог за кривично гоњење, па тако на подручју једног окружног суда оштећени може одустати од кривичног гоњења до завршетка кривичног поступка, на подручју другог то не може?“
Народни посланик овим питањем истиче да поступањем судова на горе наведени начин долази до правне несигурности грађана Републике Српске.
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 31/11), дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Чланом 2. Закона о судовима („Службени гласник Републике Српске“, број 37/12 и 44/15), прописано је да судску власт у Републици Српској врше судови, који су самостални и независни у оквиру дјелокруга и надлежности одређене законом. Чланом 35. наведеног Закона су прописане надлежности Врховног суда Републике Српске, међу којима је прописано да Врховни суд Републике Српске заузима начелне ставове ради усаглашавања судске праксе о питањима за која оцијени да су од значаја за јединствену примјену закона у Републици Српској, те да разматра актуелна питања судске праксе, анализира потребе за стручним усавршавањем судија, стручних сарадника и виших стручних сарадника.
Судови су, па и међу њима Врховни суд Републике Српске, самостални од законодавне и извршне власти и забрањен је сваки облик утицаја на доношење судских одлука. Нико не смије утицати на независност и непристрасност судија приликом одлучивања у предметима који су му додијељени, што прописује и обезбјеђује и Устав Републике Српске.
Чланом 123. Устава Републике Српске прописано је да је Врховни суд Републике Српске највиши суд у Републици који обезбјеђује јединствену примјену закону.
Чланом 56. Закона о судовима прописано је да Министарство правде Републике Српске има надлежности у оквиру судске управе, а које се односе на израду законских текстова и других прописа за установљење, надлежност, састав и поступак пред судовима, вршење надзора и праћење примјене закона и других прописа, подзаконских аката, Правилника о унутрашњем судском пословању, који се односе на организација и пословање судова, осигурање материјалних, финансијских, просторних и других услова за рад судова, прикупљање статистичких података и других података о раду судова, надзор над финансијским и материјалним пословањем, испитивање представки грађана на рад судова, које подносе на рад судова у пословима судске управе, обуку запослених и друге послове предвиђене наведеним Законом.
У складу са наведеним посланичким питањем, истичемо да Министарство правде не врши надозор над радом судова у погледу доношења судских одлука и вршење њихове надлежности, већ да има надлежности вршења надзора над радом правосудне управе, а што се односи на организацију и пословање суда. У погледу одговора на посланичко питање надлежан је Врховни суд Републике Српске, у чију надлежност спада како је горе наведено Уставом Републике Српске и Законом о судовима, јединствена примјена закона.
С поштовањем.
Достављено:
- Наслову
- Спису
М И Н И С Т А Р
Антон Касиповић