ПИТАЊЕ:
Народни посланик Желимир Нешковић, Клуб посланика СДС-СРС РС, поставио је на Двадесет четвртој сједници одржаној 28. марта 2018. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Господин Станко Станкић из Брчког ми се обратио са питањем и молбом за помоћ. Подаци о господину Станку Станкићу: ЈМБ: 2710963382418, број предмета код Врховног суда 12 OU 00543415 U, број телефона: 065838159. Престанак војне службе поменутог господина у Оружаним снагама БиХ, на основу чл. 176 Закона о ОС БиХ, дана 27.10.2013., захтјев за пензионисање предат је и запримљен у Фонд ПИО Бијељина 25.11.2013. Фонд ПИО Бијељина чека поништење овог закона, не доноси благовремено рјешење о његовом пензионисању у законском року (60 дана). НС РС на приједлог Раде Ракуља упућује питање Уставном суду о поништењу овог закона, што Уставни суд и усваја одлуком U-31 од 24.04.2014. године. Након овога Фонд ПИО Бијељина доноси закључак о обустављању поступка за пензионисање 04.06.2014. НС РС је поново усвојила закон о пензионисању ПВЛ који је ступио на снагу 26.07.2014. Тада су Станка и његове колеге, који су у међувремену пензионисани, позвали у Филијалу Фонда ПИО Бијељина да поново са овим датумом поднесу захтјев за пензионисање. Тада су сви они поднијели захтјев за пензионисање са овим датумом, а претходни период у његовом случају неће бити обрачунат и исплаћен, што је било касније предмет тужбе од 27.10.2013-26.07.2014. Поднио је тужбу Окружном суду у Бијељини 16.12.2014., жалба на рјешење Фонда ПИО 30.01.2015. Добио је пресуду Окружног суда у Бијељини којом се његова жалба уважава. На ову пресуду Фонд Бијељина улаже жалбу Врховном суду РС која још није узета у разматрање.
Питање:
Да ли је овакво опструисање дио политике којом се већ пет година и ко зна колико још не рјешавају проблеми грађана и да ли се чека да у оваквим поступцима они који траже правду умру, па да суд онда може обуставити поступке
ОДГОВОР:
Број: 16-04/4-011-10/2018
Бања Лука, 27.04.2018. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Желимир Нешковић, Клуб посланика СДС-СРС РС, поставио је на Двадесет четвртој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 28. марта 2018. године, сљедеће посланичко питање:
„Господин Станко Станкић из Брчког ми се обратио питањем и молбом за помоћ. Подаци о господину Станку Станкићу, ЈМБ: 2710963382418, број предмета код Врховног суда: 12 ОУ 005434 15 У, број телефона: 065/838-159. Престанак војне службе поменутог господина у Оружаним снагама БиХ, на основу члана 176. Закона о ОС БиХ, дана 27.10.2013. године, захтјев за пензионисање предат је и запримљен у Фонду ПИО Бијељина 25.11.2013. године. Фонд ПИО Бијељина чека поништење овог закона, не доноси благовремено рјешење о његовом пензионисању у законском року (60 дана). НС РС на приједлог Раде Ракуља упућује питање Уставном суду о поништењу овог закона, што Уставни суд и усваја, Одлуком: У-31 од 24.04.2014. године. Након овога, Фонд ПИО Бијељина доноси закључак о обустављању поступка за пензионисање 04.06.2014. године. НС РС је поново усвојила закон о пензионисању ПВЛ који је ступио на снагу 26.07.2014. године. Тада су Станка и његове колеге који су у међувремену пензионисани, позвали у Филијалу Фонда ПИО Бијељина да поново са овим датумом поднесу захтјев за пензионисање. Тада су сви они понијели захтјев за пензионисање са овим датумом, а претходни период у његовом случају неће бити обрачунат и исплаћен, што је било касније предмет тужбе од 27.10.2013 - 26.07.2014. године. Поднио је тужбу Окружном суду у Бијељини 16.12.2014. године, жалба на рјешење Фонда ПИО 30.01.2015. године. Добио је пресуду Окружног суда у Бијељини којом се његова жалба уважава. На ову пресуду Фонд Бијељина улаже жалбу Врховном суду РС која још није узета у разматрање.
Питање: Да ли је овакво опструисање дио политике којом се већ пет година и ко зна колико још не рјешавају проблеми грађана и да ли се чека да у оваквим поступцима они који траже правду умру, па да суд онда може обуставити поступке?“
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11 и 34/17), а на основу изјашњења Фонда ПИО РС дајемо сљедећи
ОДГОВОР
„На основу увида у пензијски спис Станкић Станка, утврђено је сљедеће:
- Станко Станкић, рођен 27.10.1963. године, поднио је захтјев за остваривање права на старосну пензију дана 25.11.2013. године, у складу са одредбама Закона о остваривању права на старосну пензију професионалних војних лица („Службени гласник Републикe Српске“, број 26/13);
- Прије подношења захтјева за остваривање права на пензију, именовани се обраћао захтјевом за потврду стажа осигурања навршеног у Републици Србији, те је најприје на обрасцу БиХ/СЦГ201а од 15.07.2010. године тражено од носиоца осигурања у Републици Србији да достави потврду стажа, након чега је носилац осигурања у Републици Србији доставио потврду стажа на којој је наведено да именовани нема стажа у Србији. Именовани је затим поново поднио захтјев за потврду стажа који је остварен у Војном Фонду у Србији и Завод за социјално осигурање Србије је обавијестио Фонд, дописом од 20.09.2011. године о навршеном стажу у Србији, гдје је обухваћен комплетан период рада код Војног Фонда и потврђен је и стаж навршен на територији бивше БиХ, односно стаж у трајању од 27 година, 03 мјесеца и 21 дан; нови захтјев за потврду стажа поденсен је 10.10.2013. године, те је Филијала Бијељина упутила захтјев за потврду стажа РФ ПИО Филијали Београд 01.11.2013. године, затим на њихово тражење 02.04.2014. године доставила потврду стажа који је навршен у бившој БиХ и Републици Српској на обрасцу БиХ/СЦГ 205;
- Закључком Филијале Бијељина број: 9313893571 од 04.06.2014. године, поступак по захтјеву од 25.11.2013. године је обустављен јер је Одлуком Уставног суда, број: У-31/13 („Службени гласник Републике Српске“, број 35/14) утврђено да члан 11. Закона о остваривању права на старосну пензију професионалних војних лица („Службени гласник Републикe Српске“, број 26/13) није у сагласности са Уставом Републике Српске, те да по оцјени Уставног суда исти није важећи акт у правном поретку Републике Српске.
О овом захтјеву није одлучено прије доношења Одлуке Уставног суда, јер је за одлучивање по истом била неопходна потврда стажа из Републике Србије, која је достављена тек 25.09.2014. године и према којој стаж навршен у Републици Србији износи 01 годину и 07 мјесеци, да би затим потврдом стажа која је достављена у Фонд 30.09.2014. године иста била стављена ван снаге и потврђен стаж у Републици Србији у трајању од 05 година и 09 мјесеци.
На закључак од 04.06.2014. године именовани је благовремено изјавио жалбу, која је рјешењем Одјељења за рјешавање о правима у другом степену од 18.07.2014. године одбијена као неоснована, и утврђено је да је првостепени орган правилно поступио када је обуставио поступак. Наиме, одредбом члана 68. став 1. Закона о уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републикe Српске“, бр. 104/11 и 92/12), прописано је да се закони, други прописи и општи акти који на основу одлуке Суда престају да важе, не могу примјењивати на односе који су настали прије дана објављивања одлуке Суда, ако до тога дана нису правоснажно ријешени. Одредбом члана 68. став 3. тог закона, прописано је да се извршавање правоснажних појединачних аката донесених на основу прописа који се више не могу примјењивати, не може дозволити нити спровести, а ако је извршење почето, биће обустављено.
Нови захтјев за остваривање права на старосну пензију Станко Станкић је поднио 29.07.2014. године, након ступања на снагу Закона о остваривању права на старосну пензију професионалних војних лица („Службени гласник Републикe Српске“, број 63/14) и рјешењем Филијале Бијељина, број: 9313893571 од 10.10.2014. године, почев од 26.07.2014. године, на основу укупног пензијског стажа од 33 године, 07 мјесеци и 26 дана, именованом је признато право на старосну пензију.
Именовани, незадовољан наведеним рјешењем, изјављује жалбу због погрешно утврђеног датума остваривања права, погрешно утврђеног пензијског стажа и погрешног износа пензије, која је рјешењем Одјељења за рјешавање о правима у другом степену од 26.11.2014. године одбијена као неоснована, након чега је покренут управни спор. Пресудом Окружног суда у Бијељини број: 12 0 У 004891 14 У од 29.01.2015. године, тужба је уважена, предмет враћен на поновни поступак, те је у извршењу судске пресуде жалба уважена и поништено рјешење Филијале Бијељина од 10.10.2014. године.
Рјешавајући у извршењу рјешења Одјељења за рјешавање о правима у другом степену, поново је проведен поступак и донесено рјешење од 28.05.2015. године, које је поново поништено рјешењем другостепеног органа рјешавања од 14.07.2015. године, због неправилно утврђеног пензијског стажа, те је рјешењем од 31.08.2015. године Филијале Бијељина, именованом признато право почев од 26.07.2014. године. Утврђено је да именовани има укупно 41 годину, 09 мјесеци и 24 дана пензијског стажа, од чега је 05 година и 09 мјесеци навршено у Републици Србији и тај стаж није узет у обзир приликом одређивања висине пензије, јер именовани испуњава услове за самосталну пензију, према прописима који важе у Републици Српској.
Против наведеног рјешења поново је изјављена жалба која је, рјешењем другостепеног органа од 14.10.2015. године, одбијена као неоснована, јер је утврђено да је првостепени орган правилно примјенио материјални пропис, те правилно утврдио датум признавања права, од ступања на снагу новог Закона о остваривању права на старосну пензију професионалних војних лица.
Против рјешења Одјељења за рјешавање о правима у другом степену поново је покренут управни спор, тужба је уважена и Фонд је поднио захтјев за ванредно преиспитивање пресуде Окружног суда у Бијељини и поступак пред Врховним судом још увијек није окончан. Након што Врховни суд одлучи по захтјеву, Фонд ће поступити у складу са пресудом Врховног суда.“
МИНИСТАР
Миленко Савановић