Народни посланик Адам Шукало Специјалном тужилаштву

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Адам Шукало, Клуб посланика ДНС-Демократски народни савез-НС-СРС поставио је на Четвртој сједници одржаној 19. маја 2015. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

СПЕЦИЈАЛНОМ ТУЖИЛАШТВУ

Шта је са покренутом истрагом и одговором на кривичну пријаву коју је народни посланик господин Драган Чавић упутио Главном тужиоцу господину Желимиру Лепиру 18. новембра прошле године?

ОДГОВОР:

Број: А- 257/15

Дана: 10.06.2015. године

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

КАБИНЕТ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се.-

ВЕЗА: Ваш број 02/2-950-1/15

Дана 22.05.2015. године доставили сте нам питање народног посланика Адама Шукала постављено на IV сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 19.05.2015. године.

Посланичко питање упућено Специјалном тужилаштву гласи: „Шта је са покренутом истрагом и одговором на кривичну пријаву коју је народни посланик господин Драган Чавић упутио главном тужиоцу господину Желимиру Лепиру 18. новембра прошле године?“

Након упознавања са посланичким питањем и увида у извод из стенограма са сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 19.05.2015. године ово тужилаштво даје сљедећи одговор:

Ово тужилаштво је 24.11.2014. године запримило акт Окружног тужилаштва Бања Лука број Т13 0 КТН 0024076 14 од 19.11.2014. године којим се Специјалном тужилаштву доставља на даље надлежно поступање предметни кривични спис Окружног тужилаштва Бања Лука по кривичној пријави Драгана Чавића, народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, против Жељке Цвијановић и других Н.Н. лица због кривичног дјела Давање мита из члана 352 Кривичног закона Републике Српске и кривичног дјела Примање мита из члана 351 Кривичног закона Републике Српске.

Уз наведени поднесак Окружног тужилаштва Бања Лука овом тужилаштву је достављена предметна кривична пријава Драгана Чавића, народног посланика у Народној скупштини Републике Српске као и „DVD“ медиј на којем су аудио снимци и текстови који су, како се наводи у пријави, копирани са web портала www.klix.ba као и са блога slobodanvaskovic.blogspot.com.

Кривична пријава идентичне садржине овом тужилаштву достављена је и од стране Државне агенције за истраге и заштиту БиХ уз акт број 16-04/3-04-1-6098-3/14 од 26.11.2014. године, којим се предметна кривична пријава Специјалном тужилаштву, како се наводи у акту, доставља на оцјену и евентуално даље поступање. Уз пријаву је достављен и „DVD“ медиј на којем су аудио снимци и текстови који су, како се наводи у пријави, копирани са web портала www.klix.ba као и са блогa slobodanvaskovic.blogspot.com.

Кривична пријава идентичног чињеничног супстрата достављена је Специјалном тужилаштву и од стране Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске уз пропратни акт број 02/1-230-3981/14 од 20.11.2014. године. Уз пријаву је достављен и „DVD“ медиј на којем су аудио снимци и текстови који су, како се наводи у пријави, копирани са web портала www.klix.ba као и са блога slobodanvaskovic.blogspot.com.

У предметној пријави Драгана Чавића, народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, наводи се да је 15.11.2014. године на web порталу www.klix.ba као и на блогу slobodanvaskovic.blogspot.com објављен аудио снимак разговора групе особа међу којима је и предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић на којем се, како се истиче, јасно чује изјава: „Зато смо купили другу двојицу“, што према подносиоцу пријаве, неспорно упућује на закључак да су Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске и друга непозната лица подмитили два изабрана народна посланика ради обезбјеђења шире скупштинске већине у Народној скупштини Републике Српске. У пријави се истиче неспорна чињеница да је исте вечери наведени аудио снимак емитован на више телевизијских станица у БиХ.

Подносилац пријаве закључује да га наведени аудио снимак наводи на сумњу да високи јавни функционер Републике Српске има сазнања да су два, а можда и више лица непознатих подносиоцу пријаве, из реда странака које су освојиле посланичке мандате у Народној скупштини Републике Српске, примила мито у непознатом износу и садржају. У кривичној пријави подносилац исте изводи закључак да су, како наводи, корупцијске методе подмићивања примијењене према посланицима из парламентарних странака у Народној скупштини Републике Српске који имају јасне политичке ставове да не желе подржати избор Владе Републике Српске (Народни демократски покрет, Партија демократског прогреса, Српска демократска странка, Српска радикална странка Републике Српске, Пензионерска странка Републике Српске, Странка демократске акције и Хрватска странка права). Даље се у пријави истиче да је давање мита извршено са циљем да се обезбиједи формирање шире скупштинске већине на челу са Савезом независних социјалдемократа, странке у којој је пријављена Жељка Цвијановић високи функционер, како би се избјегле евентуалне уцјене посланика Српске напредне странке.

Закључно, подносилац пријаве тражи спровођење кривичне истраге наводећи да има разлога за озбиљну сумњу да су предсједница Владе Републике Српске и њему непозната лица у саучесништву учествовала у „куповању посланика“, што подносилац пријаве тумачи као давање мита за извршење наручених услуга гласања при учествовању у раду Народне скупштине Републике Српске. Подносилац пријаве закључује да овакво дјеловање у Народној скупштини Републике Српске особа које су примиле мито да би учествовали у доношењу и усвајању одлука, закона и других аката, представља огромну друштвену опасност и тешко компромитује будуће дјеловање највишег законодавног органа Републике Српске. Подносилац пријаве на крају закључује да се форензичком техничком истрагом може утврдити аутентичност аудио снимка који доставља на приложеном „DVD“ медију и да та аутентичност може бити валидно квалификована од стране овлашћених вјештака – форензичара.

Поред наведених кривичних пријава, ово тужилаштво је запримило и кривичну пријаву Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске број КУ-1320/14 од 18.11.2014. године против непознатог учиниоца или више њих због кривичног дјела Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање из члана 174 став 1 и 2 Кривичног закона Републике Српске, у прилогу које је пријава кривичног дјела поднесена од стране предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић број 04.1-052-2785/14 од 17.11.2014. године.

Из навода предметних кривичних пријава произлази да подносилац исте закључује да постоје основи сумње да је учињено кривично дјело Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање из члана 174 Кривичног закона Републике Српске и то тако што је 15.11.2014. године на одређеном броју електронских медија и блогова објављен компромитујући и монтиран снимак приватних разговора предсједнице Владе Републике Српске  снимљених посебним техничким софистицираним средствима за аудио и видео снимање у којима су из контекста извађене појединачне изјаве предсједнице Владе Републике Српске те исте монтиране са другим изјавама и на тај начин створен, изведен, привидан стварни разговор између предсједнице Владе Републике Српске и других Н.Н. лица као њених саговорника, на шта, према наводима кривичне пријаве, упућује и различитост гласа саговорника, звукови у позадини су различити, што указује да је разговор монтиран из више дијелова са различитих мјеста, а интензитет гласа предсједнице Владе Републике Српске је различит и слично. Подносилац ове кривичне пријаве закључује да је на овај начин у претходном периоду у више наврата или у континуитету вршено тонско снимање – прислушкивање разговора предсједнице Владе Републике Српске с циљем дестабилизације уставног уређења и безбједности Републике Српске.

Предметна кривична пријава заведена је у овом тужилаштву под пословним бројем Т19 0 КТ 0000680 14.

У односу на наводе ове кривичне пријаве Специјално тужилаштво је 08.12.2014. године  у предмету број T19 0 KT 0000680 14 донијело наредбу о спровођењу истраге против осумњичених InterSoft д.о.о. Сарајево, као правног лица, те Дариа Шимића, директора и власника InterSoft д.о.о. Сарајево и Јасмина Хаџиахметовића, главног и одговорног уредника портала „Klix.ba“ због постојања основа сумње да су учинили кривично дјело Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање из члана 174 став 1 Кривичног закона Републике Српске.

У складу са наредбом о спровођењу истраге, произлазе основи сумње да су осумњичени неутврђеног дана у новембру 2014. године, и то осумњичени Дарио Шимић, као директор и власник InterSoft д.о.о. Сарајево и Јасмин Хаџиахметовић, као главни и одговорни уредник портала „Klix.ba“, помоћу посебних техничких средстава за аудио снимање, неовлашћено снимили више приватних разговора Жељке Цвијановић, предсједнице Владе Републике Српске, након чега су 15.11.2014. године у Сарајеву, путем портала „Klix.ba“ у власништву InterSoft д.о.о. Сарајево, наведене разговоре јавно објавили и учинили их доступним грађанима Босне и Херцеговине и широј јавности.

Иако се у случају обје кривичне пријаве, ради о истом догађају те иако су обје кривичне пријаве суштински засноване на спорном аудио снимку, наводних разговора предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић, као кључном доказу, због чињенице да је у предмету Т19 0 КТК 0000682 14 поднесена пријава против Жељке Цвијановић, а у предмету број Т19 0 КТ 0000680 14 Жељка Цвијановић је подносилац пријаве, тужилаштво није извршило формално спајање ова два кривична предмета али с обзиром на чињеничну повезаност ових кривичних предмета, а посебно у односу на доказе на које се позивају подносиоци пријава, тужилаштво је доказе прибављене како у једном тако и другом предмету посматрало у својој укупности и довело у међусобну везу ради доношења ваљане и законите тужилачке одлуке на начин како је то образложено у наредби о обустави истраге у кривичном предмету број Т19 0 КТ 0000680 14 од 08.06.2015. године и наредби о неспровођењу истраге у кривичном предмету број Т19 0 КТК 0000682 14 од 09.06.2015. године.

Тако је ово тужилаштво у вези са поступањем у односу на предметне кривичне пријаве запримило Приједлог Јединице за сузбијање организованог криминалитета  Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске број 02/1-2-тајно-3607/14 за издавање наредбе за претресање стана, осталих просторија и покретних ствари у прилогу којег је и Службена забиљешка Јединице за сузбијање организованог криминалитета, Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције, Управе криминалистичке полиције, Министарства унутрашњих послова Републике Српске број 02/1-2-1-630/14.

Из достављеног приједлога и предметне службене забиљешке произлази да су овлашћена службена лица 03.12.2014. године обавили разговор са власником „InterSoft“ д.о.о. Сарајево Дариом Шимићем и главним и одговорним уредником портала „Klix.ba“ Јасмином Хаџиахметовићем, те да су исти у разговору потврдили да је информативни портал „Klix.ba“ први објавио спорни аудио снимак разговора предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић, као и да су они у посједу оригиналног снимка спорног разговора, али да исти нису спремни да добровољно предају овлашћеним службеним лицима, односно да ће исти предати по налогу суда.

На основу утврђених чињеница и прикупљених информација ово тужилаштво је Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево упутило писмени захтјев за службену сарадњу, на основу члана 4 став 2 и члана 5 став 2 Закона о правној помоћи и службеној сарадњи у кривичним стварима између Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине („Службени гласник Републике Српске“ број 34/02).

На основу предметног захтјева за службену сарадњу, Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево је предложено да, као стварно и мјесно надлежно тужилаштво за пружање службене сарадње у овој кривичној ствари, поднесе писмени захтјев за издавање наредбе за претресање Општинском суду у Сарајеву, као стварно и мјесно надлежном суду, и то просторија правног лица „InterSoft“ д.о.о. Сарајево чији је директор и власник Дарио Шимић, са сједиштем у Сарајеву, у улици Краља Твртка 12, а који је власник и оснивач информативног портала „Klix.ba“, односно бившег портала „Sarajevo-X.com“ као и других просторија које користи правно лице „InterSoft“ д.о.о. Сарајево, односно информативни портал „Klix.ba“, покретних ствари – компјутерских система, уређаја за похрањивање компјутерских и електронских података и привремено одузимање ових предмета на којима је извршено похрањивање спорног аудио снимка и података у вези са истим, као и мобилних телефонских апарата који се затекну у посједу осумњичених Дариа Шимића и Јасмина Хаџиахметовића.

Удовољавајући захтјеву за службену сарадњу овог тужилаштва, Кантонално тужилаштво Кантона Сарајево је 23.12.2014. године судији за претходни поступак Општинског суда у Сарајеву поднијело Захтјев за издавање наредбе за претресање број Т09 0 КТА 0079515 14 на основу којег је Општински суд у Сарајеву својом наредбом број 65 0 К 477433 14 Кпп од 24.12.2014. године наредио претресање просторија правног лицa „Intersoft“ д.о.о. Сарајево и других просторија које користи ово правно лице, односно информативни портал „Klix.ba“ као и покретних ствари – компјутерских система и других уређаја, односно привремено одузимање предмета на којима је извршено похрањивање спорног аудио снимка и података у вези са истим. На основу наредбе суда, сврха наведеног претресања је проналажење и привремено одузимање изворног оригиналног материјала (аудио и видео записа), са меморијским носачем тог записa (CD, USB стик и сл.) тј. снимка разговора предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић који је објављен 15.11.2014. године на информативном порталу „Klix.ba“, као и проналажење и привремено одузимање техничких уређаја којима је могуће извршити неовлашћено прислушкивање и тонско снимање, проналажење и изузимање посебних софтвера који служе за аудио и видео монтажу, као и проналажење и изузимање логова лица која су посјетила наведени портал и извршила преузимање наведеног снимка ради даљег умножавања и објављивања те препис садржаја електронске поште осумњичених лица као и лица запослених у овом правном лицу за период од почетка новембра 2014. године до дана издавања наредбе. 

У складу са напријед наведеном наредбом, претресање је наређено јер постоје основи сумње да се у наведеним просторијама правног лица „InterSoft“ д.о.о. Сарајево могу пронаћи трагови и предмети кривичног дјела Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање из члана 174 став 1 Кривичног закона Републике Српске. Такође је одређено да ће наредбу извршити овлашћена службена лица МУП-а Кантона Сарајево уз стручну помоћ стручњака из области рачунарске форензике и у сарадњи и уз присуство начелника Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције, Управе криминалистичке полиције МУП-а Републике Српске Синише Кострешевића или лица које он одреди. Претресање, у складу са наредбом, је требало да се изврши у року од 15 дана од дана издавања наредбе у времену од 06.00 до 21.00 час уз претходну предају наредбе те да ће се привремено одузети сви предмети пронађени у наведеном објекту који се могу довести у везу са наведеним кривичним дјелом, а који могу послужити као доказ у кривичном поступку, као и да ће се исти доставити Општинском суду у Сарајеву гдје ће бити похрањени или ће суд на други начин осигурати њихово чување.

Наредба за претресање такође садржи и одредбу да осумњичени имају право обавијестити браниоце, као и да лица од којих се привремено одузимају предмети имају право жалбе у року од три дана од дана пријема писменог отправка наредбе, а жалба не одлаже привремено одузимање предмета и држалац је дужан предати тражене предмете одмах по уручењу наредбе.

Наредба Општинског суда у Сарајеву извршена је у остављеном року и у складу са законом 29.12.2014. године од стране овлашћених службених лица Министарства унутрашњих послова Кантона Сарајево у сарадњи са овлашћеним службеним лицима Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције, Управе криминалистичке полиције МУП-а Републике Српске, те су приликом претресања пронађени предмети који могу да послуже као доказ у кривичном поступку везано за предметно кривично дјело, након чега су предмети привремено одузети од стране овлашћених службених лица МУП-а Кантона Сарајево уз издавање потврда о привременом одузимању предмета.

Поступајући по жалби бранилаца осумњичених Дариа Шимића и Јасмина Хаџиахметовића, у вези са привремено одузетим предметима, Општински суд у Сарајеву је 05.01.2015. године донио Рјешење број 65 0 К 477433 15 Кв на основу којег се уважава жалба бранилаца осумњичених изјављена поводом привременог одузимања предмета по наредби Општинског суда у Сарајеву број 65 0 К 477433 14 Кпп од 24.12.2014. године, па се предмети привремено одузети по потврдама о привременом одузимању предмета од 29.12.2014. године, враћају Дариу Шимићу и Јасмину Хаџиахметовићу.

Општински суд у Сарајеву у предметном рјешењу закључује да наредба за претресање истог суда од 24.12.2014. године не садржи минимум конкретног образложења да ће се претресањем пронаћи трагови кривичног дјела или предмети важни за кривични поступак. Предметно рјешење садржи закључак да наредба за претресање не наводи разлоге из којих би се могло утврдити да има довољно основа за сумњу да ће се претресом наћи тражени предмети код Дариа Шимића и Јасмина Хаџиахметовића, односно у просторијама правног лица „InterSoft“ д.о.о. Сарајево, иако из прилога достављених уз захтјев за службену сарадњу овог тужилаштва, а који су чинили прилог захтјева за претресање на основу којег је судија за претходни поступак Општинског суда у Сарајеву издао наредбу за претресање, произлазе основи сумње да се спорни оригинални аудио снимак разговора предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић налази у просторијама информативног портала „Klix.ba“ и у посједу осумњичених, што су исти и потврдили овлашћеним службеним лицима у разговору обављеном 03.12.2014. године, као што су том приликом потврдили и чињеницу да је информативни портал „Klix.ba“ први јавно објавио спорни аудио снимак разговора.

На основу закључка предметног рјешења Општинског суда у Сарајеву произлази да је суд утврдио да је доношење наредбе за претресање истог суда било противно одредбама  члана 65 и члана 72 Закона о кривичном поступку Федерације БиХ у вези са чланом 8 и чланом 10 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, те је наложено да се сви привремено одузети предмети имају вратити Дариу Шимићу и Јасмину Хаџиахметовићу.

Кантонално тужилаштво Кантона Сарајево је својим актом број Т09 0 КТА 0079515 14 од 08.01.2015. године, које је ово тужилаштво запримило 13.01.2015. године, доставило примјерак предметног рјешења Општинског суда у Сарајеву и обавијестило Специјално тужилаштво да Кантонално тужилаштво Кантона Сарајево неће улагати жалбу на наведено рјешење.

Након тога Општински суд у Сарајеву, по правоснажности поменутог рјешења Општинског суда у Сарајеву број 65 0 К 477433 15 Кв од 05.01.2015. године, вратио је Дариу Шимићу и Јасмину Хаџиахметовићу све привремено одузете предмете који су пронађени и привремено одузети приликом извршеног претресања.

На тај начин није удовољено захтјеву за службену сарадњу Специјалног тужилаштва од 12.12.2014. године, те је тужилаштво онемогућено да у току истраге прикупља доказе важне за кривични поступак и који су у вези са извршењем предметног кривичног дјела, а који се на други начин очигледно не могу прибавити а од значаја су и за утврђивање чињеница у овом кривичном предмету.

Кантонално тужилаштво Кантона Сарајево је, испитујући законитост поступања овлашћених службених лица приликом извршења наредбе за претресање, утврдило да се у радњама овлашћених службених лица која су учествовала у реализацији наредбе за претресање не стичу обиљежја бића неког кривичног дјела, односно да је претрес просторија информативног порталa „Klix.ba“ обављен од стране овлашћених службених лица на начин како је то одређено наредбом за претресање Општинског суда у Сарајеву и у складу са законом.

Поред наведених радњи и прикупљених доказа, који су напријед већ наведени и анализирани, овакво чињенично стање утврђује се и другим доказима прибављеним у току поступка и то: Овлашћењем за поступање Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске број КУ-1320/14 од 26.12.2014. године, којим се овлашћена службена лица Управе криминалистичке полиције поименично овлашћују за поступање по наредби за претресање Општинског суда у Сарајеву од 24.12.2014. године, везано за претресање сједишта информативног портала „Klix.ba“, издато од стране начелника Службе Синише Кострешевића; Службеном забиљешком Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске број КУ-1320/14 од 26.12.2014. године; Службеном забиљешком Одјељења за сузбијање високотехнолошког криминалитета Јединице за оперативну и техничку подршку Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске број 02/2-4-65/14 од 30.12.2014. године везано за радње овлашћених службених лица приликом извршеног претресања;  Службеном забиљешком Одјељења за сузбијање високотехнолошког криминалитета Јединице за оперативну и техничку подршку Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске број 02/2-4-66/14 од 30.12.2014. године везано за радње овлашћених службених лица приликом извршеног претресања у односу на прављење форензичких копија хард дискова на рачунарима које користи информативни портал „Klix.ba“; Службеном забиљешком Службе за сузбијање организованог криминалитета и корупције Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске број 02/1-2-тајно-3607/14 од 05.01.2015. године, која се односи на преглед предузетих радњи овлашћених службених лица МУП-а Републике Српске приликом извршеног претресања.

У току предузимања радњи у овом кривичном предмету такође су прибављени и акти других полицијских агенција, односно агенција за провођење закона у Босни и Херцеговини и то: акт Државне агенције за истраге и заштиту БиХ број Т-16-04/4-04-1-806-2/14 од 09.12.2014. године, акт Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ – Кабинета генералног директора број 21819/14 од 09.12.2014. године, акт Федералне управе полиције Сарајево број 10-11/4-5-пов-1423 од 10.12.2014. године те акт Централне истражне канцеларије Граничне полиције Министарства безбједности БиХ број: тајно17-10-3-218/14 од 09.12.2014. године. Из садржине наведених аката произлази да наведени државни органи не располажу било каквим подацима или информацијама које би упућивале на учиниоца кривичног дјела Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање, нити друге податке или информације које могу бити од значаја за поступање у овом кривичном предмету, а у вези са инкриминисаним снимком објављеног путем електронских медија.

Ради утврђивања свих релевантних чињеница у овим кривичним стварима, саслушана је и Жељка Цвијановић, уједно и подносилац кривичне пријаве у кривичном предмету број Т19 0 КТ 0000680 14. У својој изјави иста је навела да је 15.11.2014. године на одређеном броју електронских медија и блогова објављен компромитујући и монтирани снимак њеног приватног разговора, као предсједнице Владе Републике Српске, а да је, упознавајући се са садржином тог снимка, закључила да се ради о снимку који је настао уз употребу техничких средстава за аудио и видео снимање на којим су из контекста извађене њене појединачне изјаве, те исте монтиране са другим изјавама и на тај начин створен, односно изведен привидан стварни разговор између ње као предсједнице Владе Републике Српске и других лица као саговорника. Овакав закључак, како наводи, заснива на чињеници да је видљива различитост гласа саговорника, односно ријеч је о више лица, а не о једном лицу као саговорнику, звукови који се чују у позадини су различити и указују да је разговор монтиран из више дијелова, из више различитих разговора, обављених на различитим мјестима са више различитих саговорника, као и да је интензитет њеног гласа на тим снимцима различит што такође упућује на закључак да се ради о монтираном снимку. Такође наводи да је из овог објављеног монтираног снимка закључила да је у претходном периоду у више наврата или у континуитету вршено тонско снимање, односно прислушкивање њених разговора као предсједнице Владе Републике Српске уз употребу техничких средстава за аудио снимање те да је од стране учиниоца или више њих то снимање вршено неовлашћено и противзаконито као и да је монтирани снимак који је објављен у појединим електронским медијима и на блоговима настао монтирањем дијелова више разговора обављених са више лица и на различитим мјестима. На основу таквих сазнања, истиче да је 17.11.2014. године Министарству унутрашњих послова Републике Српске, као предсједница Владе Републике Српске, поднијела пријаву кривичног дјела против једног или више непознатих лица за кривично дјело Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање из члана 174 Кривичног закона Републике Српске. Даље је навела да нема сазнања о томе ко је учинилац овог кривичног дјела, односно ко је снимао предметне разговоре и исте монтирао у форми у којој је то објављено у појединим медијима, као и да функцију предсједнице Владе Републике Српске обавља у континуитету од 12.03.2013. године и да јој је након општих избора у Републици Српској, односно БиХ поново повјерен мандат за састав Владе Републике Српске те је на сједници Народне скупштине Републике Српске 17.12.2014. године поново изабрана за предсједницу Владе Републике Српске. Такође је изјавила и да је, као предсједница Владе Републике Српске и функционер Савеза независних социјалдемократа, учествовала у разговорима на страначком нивоу и са представницима других политичких странака и групација око формирања власти на нивоу Републике Српске и заједничких органа у институцијама БиХ након одржаних општих избора у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини у октобру 2014. године, укључујући и разговоре о формирању нове Владе Републике Српске и тијела Народне скупштине Републике Српске. Истакла је да учешће у таквим разговорима увијек подразумијева и договоре око могућег заједничког политичког дјеловања или постизања минимума политичке сагласности о битним питањима везаним за функционисање законодавне, односно извршне власти и у оквиру тога преговарање са представницима различитих политичких опција и у складу с тим нормално је да у поступку формирања скупштинске већине за формирање органа и тијела Народне скупштине Републике Српске и Владе Републике Српске у оквиру тих преговора буде разговора и о расподјели министарских позиција и других значајних функција у органима законодавне и извршне власти између представника различитих политичких опција, на основу изборних резултата. Посебно је истакла да, у разговорима у којима је учествовала, ниједном народном посланику није понуђен или исплаћен новац или му омогућена било каква друга недозвољена корист да би неко подржао или се приклонио скупштинској већини приликом избора тијела Народне скупштине Републике Српске и Владе Републике Српске нити има сазнања да је било ко други урадио такво нешто. Такође истиче да, будући да се на снимку који је објављен у одређеним електронским медијима и појединим блоговима спомињу неки „папци“ и њихова „куповина“, на основу чега је створена перцепција да се у том разговору говори о куповини појединих народних посланика, она у тим разговорима ниједном ријечју није споменула никакве „папке“, већ је то изговорила нека друга особа са тог монтираног снимка. Навела је и да се у предметном разговору, који је објављен у појединим медијима, спомиње и куповина, али контекст ријечи куповина у политичком жаргону, како је истакла,  не значи давање или обећање новца или неке друге недозвољене користи, на основу које би се од појединих народних посланика тражило да својим дјеловањем и гласањем подрже избор нове Владе Републике Српске или тијела Народне скупштине Републике Српске. Према њеним наводима, иначе, у политичком жаргону ријеч куповина може да значи да је постигнут договор око подршке једном политичком аранжману, односно може да значи да је постигнут договор око формирања политичке већине и расподјеле политичких функција.

Закључно је изјавила да сматра да је на описани начин, неовлашћеним тонским снимањем односно прислушкивањем њених разговора као предсједнице Владе Републике Српске, као и монтирањем снимка са снимљеним приватним разговорима од стране учинилаца овог кривичног дјела учињен покушај да се спријечи формирање власти на нивоу Републике Српске и на тај начин доведе до дестабилизације уставног уређења и безбједности Републике Српске, те да су у суштини разговори који су вођени на међустраначком нивоу допринијели да законодавна и извршна власт у Српској буде формирана веома брзо, што је допринијело стабилности њених институција.

Поред тога, у току прикупљања обавјештења по предметној пријави Драгана Чавића, у својству свједока саслушани су и Илија Стеванчевић и Војин Митровић.

Свједок Илија Стеванчевић је истакао да је, као предсједник Партије уједињених пензионера, након одржаних општих избора у Републици Српској, односно БиХ у октобру прошле године учествовао у страначким и међустраначким разговорима и консултацијама око формирања органа законодавне и извршне власти у Републици Српској. Навео је да је у тим разговорима учествовала делегација Партије уједињених пензионера, коју су поред њега чинили Анђелко Вељовић, замјеник предсједника партије и Слободан Стојнић, генерални секретар партије те да су се он лично, као и делегација у овом саставу у тим разговорима о формирању власти, држали ставова и одлука предсједништва и главног одбора Партије уједињених пензионера и не само у погледу изношења ставова око подршке формирању органа власти, већ и одлучивања о избору комисија за избор и именовања и предсједника Народне скупштине, као и одлучивању о подршци избору нове Владе Републике Српске. Истакао је да је, као народни посланик у Народној скупштини Републике Српске, гласао за избор предсједника Народне скупштине Републике Српске као и Комисије за избор и именовање и да је том приликом слиједио одлуке предсједништва и главног одбора партије. Такође као предсједник странке, у складу са ставовима и одлукама предсједништва и главног одбора партије учествовао је у разговорима са представницима других политичких групација и странака око подршке формирању нове Владе Републике Српске. И овај пут у разговорима око подршке формирању Владе РС Републике Српске наводи да није учествовао као појединац већ у саставу исте делегације. Приликом тих разговора су, како наводи, заступајући интересе пензионера, инсистирали на рјешењима која би у наредном периоду требала да допринесу побољшању материјалног положаја пензионера и одрживости међугенерацијске солидарности. У разговорима који су вођени са челним људима владајуће коалиције окупљене око Савеза независних социјалдемократа, Демократског народног савеза и Социјалистичке партије Републике Српске, добили  су увјеравања да ће њихови захтјеви у том смислу бити прихваћени и да ће нова Влада Републике Српске РС константно радити на унапређењу материјалног положаја пензионерске популације, што је био и основни услов да подрже избор нове Владе Републике Српске, на челу са Жељком Цвијановић. Навео је да је, као  посланик у новом сазиву Народне скупштине Републике Српске, гласао за избор нове Владе Републике Српске у складу са постигнутим договорима на овим међустраначким преговорима, као и на основу подршке и ставова главног одбора и предсједништва партије. Посебно је истакао да он лично, као ни било ко други из партије којој предсједава није условљавао подршку избору нове Владе Републике Српске и скупштинској већини било каквим недозвољеним средствима. Наводи да он лично, а такође ни нико од чланова партије на чијем је челу, није тражио или добио новац или било какав други вид користи да би подржао избор Владе Републике Српске или учествовао у доношењу било које друге одлуке или акта у Народној скупштини Републике Српске  или на било који други начин који би био у супротности са законом подржао постојећу скупштинску већину. Свједок наглашава да је њихова подршка програму нове Владе Републике Српске, као и кадровским рјешењима у оквиру исте, била условљена њиховим захтјевима које су доставили владајућој коалицији, а који су усмјерени искључиво на побољшање материјалног положаја пензионера. Такође наводи да њему лично, као ни било коме другом из Партије уједињених пензионера нико није ни нудио новац или било какву  недозвољену корист, да би подржали избор нове Владе Републике Српске.

Свједок Војин Митровић је изјавио да је раније био члан Савеза независних социјалдемократа и предсједник општинског одбора овог савеза у Бијељини и то до 2012. године, када је због стања у странци у Бијељини самовољно напустио чланство у странци и поднио оставку на све страначке функције, те се на одређено вријеме повукао из активног политичког живота, као и да му је, када је у вријеме прошлогодишњих поплава у Републици Српској, дошло до активирања дјеловања Савеза за промјене, у првом тренутку изгледало да међу људима који предводе Савез за промјене заиста постоји воља и спремност да се направе промјене у Републици Српској. Наводи да се због тога, након обављених разговора у оквиру самог Савеза за промјене а поготово са Драганом Чавићем одлучио да се политички поново активира и то тако што се прикључио Народном демократском покрету, а у оквиру којег је наредних неколико мјесеци активно учествовао у изборној кампањи и на изборима био кандидат на листи Народног демократског покрета, и то као носилац листе за изборну јединицу 6. На основу изборних резултата остварених у Републици Српској, односно у овој изборној јединици је прошао за народног посланика. Упоредо са изборним дешавањима у свакодневним контактима са челним људима Савеза за промјене, истиче да  је  схватио да међу њима у ствари не постоји искрен савез ни воља да се упусте у било какве промјене, па чак ни жеља за формирањем власти у Републици Српској, а такав начин опхођења према политичкој реалности није био спреман да прихвати, те је између њега и руководства Савеза за промјене дошло до размимоилажења, након што су челници Савеза за промјене потписали споразум са Странком демократске акције и Демократском фронтом о заједничком формирању власти на нивоу институција БиХ. Иступивши из чланства Народног демократског покрета и у вријеме конституисања Народне скупштине Републике Српске, након прошлогодишњих избора дјеловао је као независни посланик. Наводи да се на сједници Народне скупштине Републике Српске на којој је гласано о избору нове Владе Републике Српске, прикључио постојећој скупштинској већини и подржао својим гласом избор предсједника Народне скупштине Републике Српске и других скупштинских органа и тијела, а потом и избор нове Владе Републике Српске. Његова подршка избору нове Владе Републике Српске и подршка експозеу Жељке Цвијановић као тадашњем мандатару сазива нове Владе је била прогамске природе и са његове стране није била условљена било каквом личном користи, како за њега, тако ни за чланове његове породице или било кога ко је њему близак. Није тражио нити добио, нити му је тако нешто нуђено, ни новац, нити било какву другу недозвољену корист, да би, као народни посланик, својим гласањем подржао постојећу скупштинску већину и подржао избор предсједника Народне скупштине Републике Српске и скупштинских тијела, као и избор Владе Републике Српске. Исти свједок је изјавио и да је касније, углавном од челника Савеза за промјене, чуо разне  инсинуације на ту тему, почев од тога да је његовом брату у тој наводној „куповини“ обећана функција директора болнице у Бијељини или да ће он добити посао на тендеру око генералног снабдијевања Електропривреде Републике Српске нафтним дериватима. Истиче да нити је његов брат постао директор болнице, нити је њему лично тако нешто обећано, нити је учествовао на тендерима за добијање посла око генералног снабдијевања нафтним дериватима Електропривреде Републике Српске. Од подршке постојећој скупштинској већини, како наводи, није остварио никакву личну корист, ни он,  ни чланови његове породице. Након свега овога одлучио је да се поново учлани у Савез независних социјалдемократа и сада у Народној скупштини Републике Српске дјелује у оквиру клуба посланика Савеза независних социјалдемократа. Свједок је закључно изјавио да је његова одлука да подржи владајућу коалицију и постојећу скупштинску већину искључиво мотивисана тиме да би кроз дјеловање у позицији помогао регији из које долази, односно граду из којег долази, пошто је као носилац листе на изборима на основу личних гласова које је добио од својих суграђана и добио мандат народног посланика и његово дјеловање у Парламенту Републике Српске је са становишта учешћа у позицији у суштини усмјерено да се кроз то дјеловање одужи тим људима који су му указали повјерење и тако помогне развоју регије из које долази.

У односу на наводе кривичне пријаве Драгана Чавића, подносилац исте је као доказ приложио „DVD“ медиј са аудио снимком и текстовима копираним са web портала www.klix.ba, односно са блога slobodanvaskovic.blogspot.com, између осталог и, као кључни доказ на који указује подносилац пријаве, спорни аудио запис приватних разговора Жељке Цвијановић, предсједнице Владе Републике Српске, који су, како је утврђено у току поступка, први објављени путем информативног портала „Klix.ba“ 15.11.2014. године.

Из истих наведених доказа, као и изјаве Жељке Цвијановић, те аката Федералне управе полиције, Државне агенције за истраге и заштиту, Кабинета генералног директора Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ и Министарства безбједности – Граничне полиције БиХ – Централне истражне канцеларије, произлази да је у конкретном случају спорни снимак настао неовлашћеним снимањем посебним техничким средствима за аудио и видео снимање, односно на основу изјашњења наведених обавјештајних, односно полицијских агенција и других сазнања прикупљених у овом поступку неспорно се може закључити да је снимање приватних разговора предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић извршено неовлашћено, односно без наредбе надлежног суда, на основу чега се може закључити да у конкретном случају егзистирају основи сумње да је учињено кривично дјело Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање из члана 174 став 1 Кривичног закона Републике Српске.

Да би се могло радити о постојању законских обиљежја бића предметног кривичног дјела, неопходно је утврдити да је прислушкивање, односно тонско снимање извршено противправно, односно без одобрења лица која су учесници разговора, односно лица која дају одређене изјаве које су подвргнуте прислушкивању и тонском снимању, с тим да закон прописује изричите случајеве који искључују противправност поступања као што је случај код одобрења за предузимање посебне истражне радње надзор и техничко снимање телекомуникација или посебне истражне радње тајно праћење и техничко снимање лица, транспортних средстава и предмета у вези са њима. У случају предузимања посебних истражних радњи, без обзира на чињеницу да се примјена истих омогућава ради прислушкивања и снимања разговора и изјава других лица и без обзира што та лица за такво снимање нису дала одобрење и не знају да су подвргнута снимању, с обзиром на значај ових посебних истражних радњи које задиру у право на приватност, надлежност за одређивање и спровођење истих као и контрола њиховог спровођења припада само надлежном суду.

У правном смислу објекат заштите код овог кривичног дјела је лични и породични живот појединца, осигурање слободе и тајности комуникације, односно заштита од друштвеноопасних видова индискреције. Заштита права грађана на приватност, односно заштита личног и породичног живота загарантована је чланом 12 Универзалне декларације о правима  човјека, чланом 17 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, чланом 8 став 1 Европске конвенције о људским правима и основним слободама као  и Уставом Републике Српске и Уставом Босне  Херцеговине.

У конкретном случају утврђено је да је инкриминисани снимак настао неовлашћеним снимањем без наредбе надлежног суда те се, у складу са чланом 10 Закона о кривичном поступку Републике Српске ради о незаконито прибављеном доказу. Наиме, одредбом члана 10 став 2 Закона о кривичном поступку прописано је да суд не може заснивати своју одлуку на доказима прибављеним повредама људских права и слобода прописаних Уставом и међународним уговорима које је ратификовала Босна и Херцеговина нити на доказима који су прибављени битним повредама Закона о кривичном поступку, а одредбом члана 10 став 3 истог закона прописано је да се судска одлука не може заснивати доказима који су добијени на основу доказа из става 2 истог члана.

С друге стране, на основу проведених радњи у току поступка није се могла утврдити оригиналност спорног аудио записа, посебно узимајући у обзир тврдњу Жељке Цвијановић у поднесеној кривичној пријави и приликом саслушања исте да се у конкретном случају радило о  монтираном снимку приватних разговора предсједнице Владе Републике Српске у којима су, из контекста извађене појединачне изјаве предсједнице Владе Републике Српске те исте монтиране са другим изјавама и на тај начин створен, изведен, привидан стварни разговор између предсједнице Владе РС и других лица као и њених саговорника на шта упућује и различитост гласа саговорника, звукови у позадини, како је иста навела су различити, на основу чега закључује да је разговор монтиран из више дијелова са различитих мјеста и слично.

Ради утврђивања чињеница везаних за околности под којима је дошло до сачињавања спорног аудио снимка, а ради потпуног утврђивања чињеница у овој кривичној ствари, у циљу прибављања оригиналног инкриминисаног аудио записа као и за потребе вјештачења предметног аудио записа, ово тужилаштво је Кантоналном тужилаштву у Сарајеву доставило образложени захтјев за службену сарадњу са приједлогом да то тужилаштво Општинском суду у Сарајеву, као стварно и мјесно надлежном суду, поднесе писмени захтјев за издавање наредбе за претресање и то:  просторија правног лица InterSoft д.о.о. Сарајево чији је директор и власник Шимић Дарио, са сједиштем у Сарајеву, у улици Краља Твртка 12, а који је власник и оснивач информативног портала „Klix.ba“, односно бившег портала “Sarajevo-X.com“ као и других просторија које користи правно лице InterSoft д.о.о. Сарајево, односно информативни портал  „Klix.ba“ те покретних ствари – компјутерских система, уређаја за похрањивање компјутерских и електронских података и привремено одузимање ових предмета на којима је извршено похрањивање спорног аудио снимка и података у вези са истим, као и мобилних телефонских апарата који се затекну у посједу осумњичених Дарија Шимића и Јасмина Хаџиахметовића.

Сврха наведеног претресања је била проналажење и привремено одузимање изворног оригиналног материјала (аудио и видео записа), са меморијским носачем тог записа (CD, USB стик и сл.) тј. снимка разговора предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић који је објављен 15.11.2014. године на информативном порталу „Klix.ba“, као и проналажење и привремено одузимање техничких уређаја којима је могуће извршити неовлашћено прислушкивање и тонско снимање, проналажење и изузимање посебних софтвера који служе за аудио и видео монтажу, као и проналажење и изузимање логова лица која су посјетила наведени портал и извршила преузимање наведеног снимка ради даљег умножавања и објављивања те препис садржаја електронске поште осумњичених лица као и лица запослених у овом правном лицу за период од почетка новембра 2014. године до дана издавања наредбе.

Након што је Општински суд у Сарајеву издао наредбу за претресање и након извршеног претресања и депоновања свих привремено одузетих предмета важних за овај кривични поступак у Општинском суду у Сарајеву, одлучујући по жалби бранилаца осумњичених, исти суд је, као што је већ напријед анализирано, донио одлуку да се жалба осумњичених, односно њихових бранилаца уважава и да се сви привремено одузети предмети имају вратити осумњиченима. Како Кантонално тужилаштво у Сарајеву није изјавило жалбу на предметно рјешење, сви привремено одузети предмети враћени су у посјед осумњичених чиме је ово тужилаштво онемогућено у даљем прикупљању доказа важних за кривични поступак у конкретном случају, односно ускраћена је могућност да ово тужилаштво прибави оригинални материјал (аудио, односно видео запис) са меморијским носачем тог записа (CD, USB стик и слично) тј. снимка разговора предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић као и проналажење и привремено одузимање техничких уређаја којима је могуће извршити неовлашћено прислушкивање и тонско снимање, проналажење и изузимање софтвера који служе за аудио и видео монтажу, проналажење и изузимање логова лица која су посјетила наведени портал и извршила преузимање наведеног снимка ради даљег умножавања и објављивања, те препис садржаја електронске поште осумњичених лица.

Проналажење ових предмета и коришћење истих за потребе вјештачења у сврху даљег успјешног вођења овог поступка и утврђивања материјалних чињеница, било је неопходно ради утврђивања на који начин, са којег мјеста, у којем периоду, и од стране којег лица или више њих је извршено неовлашћено прислушкивање и тонско снимање спорног разговора објављеног на информативном порталу „Klix.ba“ 15.11.2014. године, као и утврђивање цјелокупног садржаја наводног разговора Жељке Цвијановић и њених саговорника и утврђивања да ли је исти монтиран, али код става Општинског суда у Сарајеву који је својом одлуком практично одбио захтјев за службену сарадњу овог тужилаштва и става Кантоналног тужилаштва у Сарајеву које није изјавило жалбу на такву одлуку, слиједом чега је иста постала правноснажна, ово тужилаштво је онемогућено да на било који законски начин прибави спорни оригинални снимак и могућност да истрагу у овом предмету у потпуности спроведе и утврди све релевантне чињенице.

С друге стране, тужилаштво је у току прикупљања обавјештења у овој кривичној ствари саслушало у својству свједока и Илију Стеванчевића и Војина Митровића, народне посланике у Народној скупштини Републике Српске. Наиме, из саме кривичне пријаве Драгана Чавића произлази тврдња да су, како је наведено, корупцијске методе подмићивања примијењене према посланицима из парламентарних странака у Народној скупштини Републике Српске које имају јасне политичке ставове да не желе подржати избор Владе Републике Српске. Стога је ово тужилаштво саслушало ова лица у својству свједока пошто су се управо ова два народна посланика приликом гласања у Народној скупштини Републике Српске код избора предсједника Народне скупштине Републике Српске, скупштинских тијела и приликом избора нове Владе Републике Српске, приклонили владајућој скупштинској већини и подржали избор нове Владе Републике Српске у односу на до тог тренутка јавно испољене ставове који су били усмјерени на ускраћивање подршке избору Владе Републике Српске. Приликом саслушања у својству свједока, Војин Митровић и Илија Стеванчевић сагласно су изјавили да су на сједници Народне скупштине Републике Српске гласали, између осталог и за избор нове Владе Републике Српске и на тај начин се приклонили владајућој скупштинској већини, али да њима лично или њима блиским лицима, није дат или обећан новац или било каква друга недозвољена корист да би као народни посланици на сједницама Народне скупштине Републике Српске гласали на одређени начин нити су они било какву корист за себе тражили и на тај начин условљавали подршку постојећој скупштинској већини.

Поред тога, свједок Илија Стеванчевић је навео да је учествовао у међустраначким разговорима и консултацијама око избора нове Владе Републике Српске и да је  том приликом, као и касније током гласања у Народној скупштини Републике Српске проводио ставове и одлуке предсједништва и главног одбора Партије уједињених пензионера чији је предсједник, те да је у разговорима око формирања нове Владе Републике Српске учествовао у саставу делегације номиноване од стране највиших органа странке те да су приликом даљег дјеловања извршавали само ставове и одлуке највиших страначких органа.

Исто тако, свједок Војин Митровић је, поред већ наведеног, навео и то да се након одржавања општих избора политички разишао са челним људима Савеза за промјене и приликом гласања у Народној скупштини Републике Српске подржао владајућу скупштинску већину гласањем за избор нове Владе Републике Српске руководећи се интересима побољшања живота људи који живе на подручју изборне јединице у којој је исти као носилац изборне листе изабран за народног посланика.

Жељка Цвијановић је у својој изјави навела да је учествовала у разговорима око формирања нове Владе Републике Српске те да она нема сазнања да је било коме нуђен новац или било која друга недозвољена корист да би се приклонио постојећој скупштинској већини и подржао избор нове Владе Републике Српске.

Код таквог стања ствари, цијенећи све прикупљене доказе понаособ и исте доводећи у међусобну везу, код чињенице да ни подносилац кривичне пријаве не пружа доказе о идентитету два или више непознатих лица из реда странака које су освојиле посланичке мандате у Народној скупштини Републике Српске, који су према његовим наводима примили мито, уз чињеницу да подносилац пријаве такође наводи да практично нема сазнања нити пружа било какве доказе о износу или садржају дате користи као мита, мјеста или начина извршења пријављених кривичних дјела, ово тужилаштво је закључило да нема доказа у прилог постојања основа сумње да су пријављена лица учинила кривично дјело слиједом чега је у складу са чланом 224 став 3 Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 53/12) донесена Наредба о неспровођењу истраге број Т19 0 КТК 0000682 14 од 09.06.2015. године.

С друге стране, одлучујући у истрази у кривичном предмету овог тужилаштва број Т19 0 КТ 0000680 14, цијенећи све напријед наведене доказе, ово тужилаштво је, и поред сазнања да се спорни оригинални снимак разговора налази у посједу осумњичених, односно у просторијама информативног портала „Klix.ba“, закључило да нема довољно доказа да су осумњичени Дарио Шимић као директор и власник „InterSoft“ д.о.о. Сарајево и Јасмин Хаџиахметовић, главни одговорни уредник портала „Klix.ba“, лично, помоћу посебних техничких средстава за аудио снимање неовлашћено снимили више приватних разговора Жељке Цвијановић, предсједнице Владе Републике Српске, на начин како је то описано у наредби о спровођењу истраге овог тужилаштва, то је Специјално тужилаштво на основу члана 232 став 1 тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске донијело наредбу о обустави истраге број Т19 0 КТ 0000680 14 од 08.06.2015. године против осумњичених „InterSoft“ д.о.о. Сарајево, као правног лица, те Дарија Шимића, директора и власника InterSoft д.о.о. Сарајево и Јасмина Хаџиахметовића, главног и одговорног уредника портала „Klix.ba“, јер нема довољно доказа да су осумњичени учинили кривично дјело Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање из члана 174 став 1 Кривичног закона Републике Српске.

У случају да накнадно буду прибављени нови докази који указују на то да постоје основи сумње да су осумњичени учинили кривично дјело, ово тужилаштво ће, у складу са одредбама члана 232 став 3 Закона о кривичном поступку Републике Српске,  поново отворити истрагу у овом кривичном предмету.

С поштовањем,

                  

ГЛАВНИ СПЕЦИЈАЛНИ ТУЖИЛАЦ

        Миодраг Бајић

19.05.2015

Име посланика:

Сазив: 
9