Клуб посланика ПДП Републичкој комисији за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Клуб посланика ПДП поставио је између два наставка Двадесет треће сједнице, 2. марта 2018. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

РЕПУБЛИЧКА КОМИСИЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ СУКОБА ИНТЕРЕСА У ОРГАНИМА ВЛАСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

                Достављамо Вам обимну документацију са којом сте упознати и по којој сте се изјаснили. Молимо Вас да се изјасните по сљедећим питањима:

  1. На основу којих законских одредби сте у дописима ЦИК-у констатовали да је одборник Милош Будић отклонио сукоб интереса иако он то није учинио, чиме сте потпуно занемарили коначно рјешење другостепене Комисије за жалбе?
  2. Какав је смисао утврђивања постојања сукоба интереса ако се мјере у смислу одузимања мандата, забране учествовања у изборном процесу... не могу провести, јер инстутуција која то може учинити је ЦИК, а исти се позива да за исте мјере требају бити испуњени претходни услови: правоснажни акт надлежног органа (суда или органа управе), оставка или одјава пребивалишта изабраног члана органа власти са подручја изборне јединице у којој је уписан у Централни бирачки списак и у којој је изабран. Истек рока од шест мјесеци од дана одјаве пребивалишта.
  3. Да ли има смисла постојање Републичке комисије за сукоб интереса која нема ингеренције да ишта по истом учини?
  4. Зашто ви као првостепени орган, у овом случају одбијате да испоштујете одлуку Комисије за жалбе као другостепеног органа и тиме кршите Закон?

ПРИЛОГ: Питање Клуба посланика; Иницијатива ОО СП Србац од 24.04.2017. године; Рјешење Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02-1614-С/17-6, О.С.; Жалба на рјешење од 25. 07. 2017. године; Рјешење Комисије за жалбе, број: 01-119-4/17; Очитовање Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02-1614-С/17-18, О.С.; Допис Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, број: 02-1614-С/17-18, О.С.; Одговор Централне изборне комисије од 04. 01. 2018. године; Писмо групе одборника СО-е Србац од 28.07.2017. године.

 

ОДГОВОР (ПРЕПИС):

Број: 02-239/18-1

Датум: 16.03.2018. године

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се

Сходно вашем допису, број: 02/2-350-3/18 од 5. марта 2018. године, а у вези питања Клуба посланика ПДП, достављамо вам одговор, како слиједи:

У прилогу Вам достављамо рјешење Комисије за жалбе, број: 01-119-4/17 од 08.09.2017. године, које је Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске доставила Централној изборној комисији Босне и Херцеговине, у прилогу дописа, број: 02-1614-С/17-18, О.С. од 07.11.2017. године, којег вам такође достављамо.

Достављамо вам закључке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине (закључак, број: 05-1-07-1-1080-5/17 од 16.11.2017. годибе, закључак, број: 05-1-07-11042-2/17 од 16.11.2017. године и закључак, број: 05-1-07-1-1043-3/17 од 16.11.2017. године), којима је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине одбацила поднеске Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске за одузимање мандата и изрицање мјере неподобности кандидовања сходно члану 20. Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, јер коначна рјешења нису проводива по члану 1.10 Изборног закона Босне и Херцеговине. Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске је поднијела жалбе Апелационом одјељењу Суда Босне и Херцеговине, који је у случајевима гдје су постојала коначна рјешења одбио жалбу Комисије и потврдио закучке Централне изборне комисије (рјешење Суда Босне и Херцеговине, број: С1 3 Сиж 026917 17 Сиж од 07.12.2017. године и рјешење Суда Босне и Херцеговине, број: С1 3 Сиж 026920 17 Сиж од 06.12.2017. године).

У случају  у којем је постојала правоснажност рјешења, Суд БиХ је рјешењем број: С1 3 Сиж 026918 17 Сиж од 06.12.2017. године, потврдио да Централна изборна комисија Босне и Херцеговине мора дјеловати када је моменат правоснажности наступио, након чега је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине поново донијела одлуку, број: 05-1-07-1-1080-9/17 од 21.12.2017. године, којом се захтјев Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске да се изрекне мјера неподобности за кандидовање и одузимање мандата одбија као неоснована.

Каква је смисао утврђивања сукоба интереса, то је питање за законодавца Народну скупштину Републике Српске обзиром да члан 18. и члан 20. Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број: 73/08, 52/14), нису усклађени са чланом 1.10 Изборног закона Босне и Херцеговине, те да Централна изборна Комисија Босне и Херцеговине из тог разлога не проводи рјешење, а Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске је поводом тога подузела све претходно.

Напомињемо да је сходно обавези проистеклој из Закона о сукобу интереса Босне и Херцеговине Народна скупштина Републике Српске 2008. године донијела једногласно, од стране позиције и опозиције, Закон о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, који је сад на снази.

Такође, Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске је у току активности на изради Стратегије за борбу против корупције Републике Српске кроз стратешке циљеве, мјере и активности, дописом, број: 02-1021/16/17-11 од 02.03.2017. године, покренула иницијативу за измјену Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, и то је постало дио Стратегије. Дио мјера и активности се односи и на поступање Централне изборне комисије Босне и Херцеговине по коначности или правоснажности рјешења Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, те Вам у прилогу достављамо допис, број: 02-1021/16/17-11 од 02.03.2017. године.

Није тачно да Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске нема ингеренције да по истом ишта учини. Ефекти рада у протеклом периоду су врло јасни, врло видљиви и показани кроз иницијативу за измјене Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске и рад на Стратегији за борбу против корупције Републике Српске у оквиру Комисије за спровођење Стратегије за борбу против корупције Републике Српске, чији је предсједница Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске стални члан, израда Плана интегритета Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, учешће предсједнице Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске на састанцима Пододбора за правду, слободу и безбједност између Еу и БиХ, посљедњи одржан у Бриселу крајем 2017. године, и пуно видљивих резултата на локалном нивоу. Како су посланици невјеродостојним вршењем функције укључени у рад на локалном нивоу, то сигурно би требали сами да знају за случај Братунац, случај Угљевик и други.

Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске је у протеклих десет година створила окружење у којем сви функционери на које се Закон о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Срспске односи су свјесни сукоба интереса и настоје да га избјегну или да га отклоне. У прилог томе су подаци из Годишњих извјештаја о раду Комисије, а такођер ће бити и збирно приказани у Извјештају о раду за 2017. годину. Поред тога свијест и партнерски однос Комисије и сама помисао да не жели бити у сукобу интереса било који функционер је постигнута и превенциија и санкција. Сва рјешења и актуелности ове Комисије су од првог дана објављена на сајту Комисије и сигурна сам да заинтересована особа/ особе нису ни погледале сајт Комисије.

Предсједница Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске је сваке године приликом подношења Годишњег извјештаја о раду Народној скупштини Републике Српске говорила о проблему коначности, а ове године Републичка комисија за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске је први пут добила закључак Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, којим је одбачен поднесак Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске за одузимање мандата и изрицање мјере неподобности кандидовања сходно члану 20. Закона о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске, и речено да се рјешење не може провести по коначности, те је Комисија први пут имала могућност да уложи жалбу Суду, који је то потврдио.

Одлука другостепене комисије се испоштује, а странке имају право покретања управног спора, што је у овом случају странка и учинила и по окончању истог имаћемо моменат правоснажности. Након тога, у зависности од пресуде суда, моћи ће се поступати према Централној изборној комисији Босне и Херцеговине.

Наиме, другостепена комисија је преиначавањем поништила тотално првостепено рјешење, а не пратећу праксу суда јер је пресудом, број: 11 0 У 004968 10 У од 27.04.2012. године, на страни 1. се наводи, цит: ''(ставом 2) именованом је наложено да у року од 30 дана од дана коначности тог рјешења ријеши сукоб интереса одступањем са функције одборника Скупштине општине Соколац; (ставом 3) ипозорен да ће уколико у остављеном року не ријеши сукоб интереса првостепени орган доставити рјешење надлежном органу са приједлогом за одузимање мандата и изрицање мјере неподобности кандидовања'', а на страни 4., цит: ''Међутим, одлука првостепенопг органа у преосталом дијелу којом је тужиоцу, због описаних радњи, наложено одступање са функције одборника Скупштине општине Соколац и дато упозорење о посљедицама ако тако не поступи, нема упориште у закону, па у том дијелу тужени није могао одбити жалбу тужиоца'' и на страни 5., цит: ''Наиме, обавеза подношења оставке (или ''одступање са функције'' како тај чин назива првостепени орган) није прописана законом као санкција за одборника који почини забрањене активности'',

значи обавеза другостепене комисије приликом преиначења је била да наложи рјешење сукоба интереса.

Обзиром да ни тада, јер би се радило о коначном рјешењу, према члану 1.10 Изборног закона Босне и Херцеговине и закључцима, које смо вам доставили, без момента правоснажности,  а Милош Будић, потпредсједник Скупштине општоне Србац, је покренуо управни спор дана 27.09.2017. године и предмет се налази код Окружног суда у Бањој Луци, наобјашњив је притисак како на Републичку комисију за спречавање сукоба интереса у органима власти Републике Српске, тако и на странку, коју штити Европска конвенција о заштити људских права и слобода, господина Будића, одборника непосредно биранога, а оволики притисак Партије демократског прогреса, а на основу наводних дописа коалиционих партнера.

С поштовањем,

                                                                                                                ПРЕДСЈЕДНИЦА КОМИСИЈЕ

                                                                                                                     Обренка Слијепчевић

                                                                                                                        (ПОТПИС И ПЕЧАТ)

Прилог:

  1. Копија рјешења Комисије за жалбе, број: 01-119-4/17 од 08.09.2017. године,
  2. Копија дописа Републичке комисије, број: 02-1614-С/17-18, О.С. од 07.11.2017. године,
  3. Копија закључка Централне изборне комисије БиХ, број: 05-1-07-1-1080-5/17 од 16.11.2017. године,
  4. Копија закључка Централне изборне комисије БиХ, број: 05-1-07-1-1043-3/17 од 16.11.2017. године,
  5. Копија закључка Централне изборне комисије БиХ, број: 05-1-07-1-1042-3/17 од 16.11.2017. године,

 

  1. Копија Суда БиХ, број: С1 3 Сиж 026920 17 Сиж од 06.12.2017. године,
  2. Копија Суда БиХ, број: С1 3 Сиж 026917 17 Сиж од 07.12.2017. године,
  3. Копија Суда БиХ, број: С1 3 Сиж 026918 17 Сиж од 06.12.2017. године
  4. Копија одлуке Централне изборне комисије БиХ, број: 05-1-07-1-1080-9/17 од 21.12.2017. године,
  5. Копија дописа Републичке комисије, број: 02-1021/16/17-11 од 02.03.2017. године,
  6. Копија пресуде Окружног суда у Бањој Луци, број: 11 0 У 004968 10 У од 27.02.2012. године.

Доставити:

  1. Народна скупштина Републике Српске, Генерални секретар, Вука Караџића 2, 78000 Бања Лука
  2. У спис
  3. а/а

 

 

 НАПОМЕНА: Документа наведена у прилогу Допису доступна у Служби НС РС.

 

 

 

 

02.03.2018

Име посланика:

Сазив: 
9