Предсједник Чубриловић у ауторском тексту за "ЕуроБлиц": Останите код куће, ову битку морамо добити заједно

Датум: 
04.04.2020 - 10:15

Једна вијест коју сам чуо ових дана учинила ми се посебно важна за оно што овим текстом желим да кажем и подијелим с вама.

Прва заражена особа у Котор Варошу била је радник једног предузећа, који је, у својој изјави, након што је стигла потврда да је позитиван на COVID-19, навео да је имао контакт са свим запосленим колегама у фирми. Након те изјаве Општински штаб за ванредне ситуације тражио је од управе предузећа списак свих запослених, како би били упућени на тестирање, а они су им упорно слали непотпуне спискове наводећи да сви радници не могу ићи у изолацију јер они не могу да обуставе рад предузећа.

Како је саопштио Општински штаб за ванредне ситуације, они су на тај начин ставили капитал и лични интерес испред општег интереса и заштите живота радника, али и свих грађана општине Котор Варош. Само изолацијом свих контаката могуће је зауставити ширење корона вируса. У међувремену, саопштено је да је здравствено стање инфицираног радника из Котор Вароша веома тешко, као и његове супруге и сина.

Ово је само једна од тужних вијести, али је јасан примјер који свима нама мора да буде опомена да у овом тренутку нема личних интереса, нема бизнис интереса… Нема ничега што је прече од тога да заједно учинимо све да спријечимо ширење вируса корона и сачувамо људске животе. Када то урадимо, све друго ћемо лако: јачати привреду, градити ауто-путеве, развијати здравствени систем и IT технологије…

Сада је јасно да су погријешили сви они који су у почетку занемарили опасности COVID-19 по људе, који су помислили да су економија и привреда изнад људских живота. Најочитији примјер су земље у којима се убрзано повећава број заражених јер у почетку нису озбиљно схватили ситуацију, занемарујући опасност пандемије. Данас је и у тим земљама промијењен однос према ширењу заразе корона вируса.

Желим да подсјетим да су институције Републике Српске на вријеме схватиле величину проблема и учинили одлучне потезе који су довели до значајног успоравања ширења вируса корона. Одмах на почетку, затворене су школе, факултети, вртићи, али и бројна друга мјеста на којима је постојао ризик убрзаног ширења COVID-19. Највећи број наших грађана прихватио је предузете мјере и озбиљно схватио да је сваки појединац одговоран. У великој мјери успјели смо да зауставимо масовно ширење вируса и тако доведемо у колапс здравствени систем и угрозимо велики број живота.

Неки доктори износе став да би двије недјеље апсолутне изолације биле неопходне да би се зауставило ширење корона вируса. Као човјек, али и као политичар, сматрам да то није неизводљиво и да би било добро да послушамо струку и да сви заједно останемо у кући колико је потребно. Потребне су нам солидарност и одговорност свих људи.

Увођење ванредног стања у Републици Српској било је нопходно како бисмо успјешније заштитили здравље и животе наших грађана. Народна скупштина, за вријеме пандемије, не може да засједа у пленуму. Посебна сједница која је одржана у прошлу суботу била је скуп високог ризика. Ми смо један од ријетких парламента у региону и једини у БиХ који се састао у таквим условима како бисмо обезбједили све законске могућности да систем функционише и да можемо да одговоримо  ситуацији, веома брзо и ефикасно како налажу ванредне околности.

Подсјетићу и на то да је, прије пар дана, отказана сједница Представничког дома Парламента ФБиХ на којој је требало да дође до промјене Пословника, како би се омогућило да парламент ради без састајања, користећи нове технологије и средства комуникација. Међутим, неки доктори су упозорили да сједницу не треба одржати јер је у условима у којима је пандемија узела маха ризично окупити посланике.

Дакле, посланици Републике Српске су преузели ризик, дошли смо на сједницу и као легалисти донијели уставну одлуку. А, шта би било да нисмо урадили тако? Онда би нас 'накнадна памет', која нам је у овом тренутку најмање потребна, оптужила да кршимо Устав. Е, баш и због тога сви ми који обављамо одговорне функције, као и сваки грађанин у чије име говоримо, морамо бити одговорни, озбиљни и солидарни.

У вријеме опасне пандемије нема потребе за убирањем ситних политичких поена. Сви смо ми прије свега људи који имају породице, пријатеље, комшије, људи који смо искрено забринути за све наше грађане. То је оно што морамо да покажемо и што смо до сада показали. Народна скупштина ће се састати када све ово прође и верификовати донесене одлуке које ће искључиво бити у корист функционисања свих сегмената живота у ванредним приликама, а које имају за циљ да олакшају живот свих наших грађана. Народни посланици ће, наравно, радити и у овом периоду ванредног стања јер рад парламента се не одвија само на пленарним сједницама.

Због опасности са којом смо сви суочени, вријеме je да позовемо на солидарност и на прекид страначких активности. Страначких промоција не би требало да буде када су због ширења вируса угрожени животи грађана. Партија на чијем сам челу, ДЕМОС, обуставила је планиране страначке активности на организовању Странке и припреми за локалне изборе. Наши чланови помажу, свако на свој начин, свима онима којима је потребна помоћ, а посебо старијим људима. Али, мислим да није вријеме да говоримо о томе јер ово је битка коју морамо заједно да добијемо. Недопустива је себичност оних који, у овој ситуацији, радницима дају отказе. То мора престати и мораћемо изнаћи начине да помогнемо свима онима који остану без посла.

Недавно сам прочитао како је 1837, у периоду када је у Османском царству избила епидемија куге, Кнежевина Србија, предузетим ригорозним мјерама карантина, успјела да заустави ширење куге у Србију и њен пренос даље, у Европу. У том тренутку у Србији готово да није било писмених и било је само 18 доктора. Побиједили су одлучношћу љекара и државе која је пратила њихове кораке.

Чим се куга појавила у Турској 1836, кнез Милош је одмах предузео хитне мјере: извео је војску на границу, а карантински период подигао на шест недјеља. Аврама Петронијевића поставио је за главног контролора српско-турске границе и наредио му да не дозволи никоме да пређе границу. Кугу су, ипак, турски војници унијели у Београдску тврђаву. Кнез је одмах блокирао Београд јаком стражом, одсјекао га од свијета и тако спасио свој град, али и Европу.

А када је др Карло Нађ наредио потпуно чишћење свих кугом 'окужених' мјеста, запаљене су све зграде, запаљено је мјесто Ражањ, запаљено је све гдје је стигла куга. Србија је и тада побиједила, уз минималан број жртава.

Све лекције записане су давно, а међу њима и ова. Кажу да онај ко не учи из историје не може да се бори са изазовима у будућности. Овом поруком желим да завршим овај текст. Још једном, све вас молим да останете у својој кући, са ближњима. Када прође пандемија имаћемо довољно времена да све обновимо. Важно је да сачувамо људске животе, а то можемо само заједно. Морамо уважавати струку и поштовати препоруке и инструкције надлежних. Животи и здравље наших грађана су у овом тренутку важнији од свега другог. Издржаћемо и ову пошаст. Останите код куће! Спасите себе и друге.