Одбор за здравство са докторима ургентне медицине о побољшању хитне медицинске помоћи кроз измјене Закона о здравственој заштити

Чланови Одбора за здравство, рад и социјалну политику Народне скупштине Републике Српске одржали су данас заједнички радни састанак са представницима Удружења доктора ургентне медицине који су изнијели своје приједлоге везано за измјене организације рада и изградње система хитне медицинске помоћи у новом закону о здравственој заштити РС.

Саговорници су истакли да је, по угледу на здравствене системе у региону, кроз измјене Закона о здравственој заштити, потребно реорганизовати систем ургентне медицине и служби хитне помоћи у Републици Српској.

Министар здравља Републике Српске Ален Шеранић, који је присуствовао састанку, рекао је да је новим законом потребно уредити листу хитних стања која могу бити третирана у службама хитне помоћи, будући да је посљедња анализа показала да је само 5 % случајева којима је пружена љекарска помоћ у хитним службама било првог степена хитности.

Министар Шеранић је рекао да би новим законом морало бити дефинисано да локалне заједнице имају обавезу да у одређеном проценту финансирају службе хитне помоћи.

Предсједник Одбора др Душко Ивић сложио се да је новим законом неопходно дефинисати листу хитних стања, те увести обавезност финансирања ургентних медицинских служби од стране локалних заједница.

„Ми ћемо учинити све да кроз нашу активност и законска рјешења побољшамо ову област, јер се и љекари и пацијенти, посебно они на истоку Републике Српске гдје је велика разруђеност становништва, суочавају са великим проблемима интервенције и збрињавања хитних случајева током првог тзв. 'златног сата' медицинске помоћи“, рекао је др Ивић.

Он је додао да ће Одбор за здравство Народне скупштине у том смислу помоћи колегама у Министарству здравља и Фонду здравства да заједнички изнађу најбоља законска рјешења у интересу пацијената и здравствених радника ургентне медицине у Републици Српској.

Предсједник Удружења доктора ургентне медицине проф. др Нада Бањац изнијела је проблеме са којима се суочавају љекари ургентне медицине и службе хитне медицинске помоћи у Републици Српској, истичући да измјенама и допунама Закона о здравственој заштити РС из 2015. године није дошло до промјена законских регулатива којим се може побољшати овај систем.

Удружење доктора ургентне медицине сматра да је Републици Српској потребно дефинисање новог начина организације служби хитне медицинске помоћи како би се побољшао квалитет збрињавања витално угрожених пацијената.

У том циљу истичу да је потребно измјенити члан  Закона о здравственој заштити РС којим би се дефинисало постојање служби хитне медицинске помоћи, као посебно организованих јединица у свим мјестима са више од  25.000 становника. У мјестима која имају мањи број становника сматрају да је потребно организовати дежурства или приправност тимова породичне медицине.

Представници Удружења доктора ургентне медицине су истакли да је новим законом потребно основати заводе  за хитну медицинску помоћ, као посебне здравствене установе, по угледу на земље региона, посебно истичући да постојећим законским рјешењем није предвиђено да локалне самоуправе могу да оснују заводе за хитну медицинску помоћ.

Нагласили су да је од великог значаја за Републику Српску  то што је на Медицинском факултету у Бањалуци 2017. године устројена катедра за ургентну медицину, те додали да је због тежине посла и услова рада љекара ургентне медицине за ову катедру мала заинтересованост студената.