Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске: Сваки сазив имао тешке тренутке, али смо преживјели све потресе

Датум: 
23.10.2020 - 09:30

Сваки сазив Народне скупштине је имао пред собом тешке тренутке и доносио тешке одлуке, али захваљујући чврстим темељима на којима је направљена, конститутивним актима и законима које је доносила Скупштина, Република Српска је преживјела све потресе и наставила да се развија и да напредује, као и њен парламент.

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Народне скупштине Републике с+Српске Недељко Чубриловић, поводом 29 година од формирања Скупштине српског народа у БиХ на чијим темељима је настао данашњи републички парламент.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године након што су Хрвати и муслимани у тадашњој Скупштини СРБиХ донијели Декларацију о независности, прегласавајући српске посланике који су затим дали зелено свјетло за формирање новог највишег законодавног органа српског народа. То је, како је истакао Чубриловић, био историјски корак у оснивању Републике Српске.

- Била је то историјска одлука. Храбра, мудра и визионарска одлука српских посланика тог октобра 1991, иако изнуђена сталним маргинализовањем и прегласавањем српског народа у тадашњој СРБиХ. Оснивањем Скупштине су постављени темељи Српске кроз организовање законодавне, извршне, а касније и судске власти. Оснивањем парламента који је донио конститутивне акте Српске - Декларацију и Устав, Срби у БиХ обезбиједили су право на равноправност и уважавање ставова унутар тадашње СРБиХ које је неколико година касније, након, нажалост, крвавог ратног периода, верификовано Дејтонским мировним споразумом и признавањем Републике Српске као једног од два конститутивна ентитета која чине државну заједницу БиХ - рекао је Чубриловић.

ГЛАС: Које одлуке тог сазива Скупштине сматрате најзначајнијим?

ЧУБРИЛОВИЋ: Уз Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, веома значајна је Одлука о остајању српског народа из БиХ у заједничкој држави Југославији, која је донесена на Првој сједници  Скупштине српског народа у БиХ, 24. октобра 1991, а грађани су је потврдили на референдуму (плебисциту) 9. и 10. новембра исте године. Послије тога Скупштина је донијела темељне акте на којима и данас почива Српска - 9. јануара 1992. године донијела је Декларацију о проглашењу Републике Српског народа у БиХ, а тај датум прослављамо као Дан републике. Још једну историјску сједницу посланици су одржали 28. фебруара 1992. када су донијели Устав Српске Републике и Уставни закон, затим 12. маја исте године донијели су Одлуку о формирању Војске Републике Српске. На тој сједници Народна скупштина је изабрала и Предсједништво Републике. Први сазив посланика се  суочавао са многим крупним и преломним одлукама, међу којима је и неколико мировних планова: Кутиљеров план 1992, Венс-Овенов план 1993, Овен-Столтенбергов план, план Контакт групе 1994. године и друге.

ГЛАС: Гдје сте Ви били у вријеме када је донесена одлука о формирању Скупштине српског народа у БиХ и шта сте радили?

ЧУБРИЛОВИЋ: Као и највећи број грађана Српске мобилисан сам и највећи дио рата сам провео у Војсци Републике Српске на првој линији фронта. 

ГЛАС: Неколико пута су покретане иницијативе да се на неки начин награди или валоризује улога посланика првог сазива. Како оцјењујете досадашње иницијативе и да ли сматрате да ти људи заслужују да им се ода признање и на који начин?

ЧУБРИЛОВИЋ: Потребно је да се на људски начин одужимо посланицима првог сазива. Како ће то бити, сада је тешко рећи. У сваком случају, зато је потребан консензус у друштву и међу политичким партијама.

ГЛАС: Како оцјењујете рад каснијих сазива Народне скупштине?

ЧУБРИЛОВИЋ: Народна скупштина се развијала са Српском, од тешких и турбулентних времена у којима је настала до данас. У протеклих 29 година је дала кључни допринос стварању, јачању и развоју Српске, успостављању мира и демократског поретка.

ГЛАС: Високи представници у БиХ прије петнаестак година су одузимали мандате посланицима и забрањивали им јавни и политички рад. С обзиром да такво недемократско понашање није забиљежено у свијету, како то коментаришете?

ЧУБРИЛОВИЋ:  Високи представници овдје су често проводили силу, кршили Устав и законе и отворено радили за једну од страна у БиХ. Одлука о одузимању мандата народним посланицима и забрањивање рада је апсолутно угрожавање људских права загарантованих свим међународним конвенцијама, али и Уставом БиХ. То није било добро ни за какве процесе, а камоли за демократске.  

ГЛАС: Може ли се то вријеме поновити?

ЧУБРИЛОВИЋ: Не вјерујем.

ГЛАС: Ви сте на челу парламента више од шест година. Како оцјењујете тај период?

ЧУБРИЛОВИЋ:  Скупштина је наставила да се развија у свим сегментима. Ојачане су процедуре унутар самог парламента, унапријеђен рад Службе, уведене новине у електронском гласању, што је олакшало рад Народне скупштине, појачана је међународна сарадња. Сваки сазив Народне скупштине имао је пред собом тешке тренутке и доносио тешке одлуке, а тако је било и ових шест година. Оно што нас чини задовољним је чињеница да смо по свим параметрима најефикаснији парламент у БиХ, па и окружењу.

ГЛАС: Да ли сте задовољни понашањем и радом посланика? Да ли је нови пословник о раду донио промјене?

ЧУБРИЛОВИЋ: Мислим да јесте и да је рад учинио још ефикаснијим.  Пословник је исти за све. Нико не може да се жали да је дискриминисан, а постоје услови за конструктивну расправу које нажалост често нема.

ГЛАС: Када су расправе биле конструктивније – сада или у неким ранијим временима?

ЧУБРИЛОВИЋ: Мислим да је квалитетнијих и аргументованијих расправа било у неким ранијим сазивима.

ГЛАС: За вријеме Вашег руковођења републичким парламентом задесила нас је и пандемија изазвана вирусом корона. Да ли је Народна скупштина Републике Српске адекватно одговорила на тај изазов?

ЧУБРИЛОВИЋ: Пандемија још, нажалост, траје. Увијек можемо поставити питање да ли је могло другачије. Можда је и могло, али сматрам да смо повукли добре потезе. Српска је довољно урадила за здравље својих грађана, које је испред свега. Борили смо се, и сматрам да смо успјели да прођемо са што мање посљедица и по привреду и по живот и здравље наших грађана.  

ГЛАС: Од потписивања Дејтонског споразума се навршава четврт вијека. Како данас видите БиХ?

ЧУБРИЛОВИЋ: Ситуација није добра. Доста се манипулише, а и данас постоје групације које више потенцирају разлике, а не заједништво. То није добро ни за БиХ, ни за Српску унутар БиХ. Не може се Дејтон примјењивати тако што ће из једног дијела БиХ негирати постојање Републике Српске, што ће права једног народа контролисати други народ и тако даље. Тако не иде и не може се такво понашање назвати конструктивним радом унутар БиХ.

ГЛАС: Како се Српска, односно Народна скупштина односи према Дејтону?

ЧУБРИЛОВИЋ: Дејтон није био рјешење које је објеручке прихватио српски народ у то вријеме, али Српска је понајвише за то да се примјењује изворни Дејтон и да се тумачи слово, а не његов дух. Основне принципе тог споразума треба да поштују све стране у БиХ ако желе напредак. Они који га нападају и који желе, мимо уставних рјешења, да направе неки компромис, немају часне намјере према државној заједници која се зове БиХ.  

Јубилеј

ГЛАС: У каквој атмосфери ћемо догодине дочекати велики јубилеј -  30 година Народне скупштине Републике Српске?

ЧУБРИЛОВИЋ: Надам се да ћемо га дочекати у бољим условима, прије свега мислим на актуелну епидемиолошку ситуацију, и да ћемо моћи да га обиљежимо свечано и онако како то заслужује институција која је ударила темељ Српске. У  животу једне институције, једне заједнице, 30 година није мало, и то је заиста велики јубилеј Српске. Неке државе на овом простору су много краће трајале, а оставиле су трага у историји.