103/17
07.11.2017
На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, чл. 182. и 187. став 1. и 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број: 31/11 и 34/17), Народна скупштина Републике Српске на Двадесет четвртој посебној сједници, одржаној 7. новембра 2017. године, донијела је сљедеће
З А К Љ У Ч К Е
у вези Одлуке о стављању ван снаге Одлуке о расписивању републичког референдума, број: 02/1-021-882/15 од 15. јула 2015. године („Службени гласник Републике Српске“, број: 86/17)
- Народна скупштина Републике Српске стављајући ван снаге Одлуку о расписивању референдума о Суду БиХ и Тужилаштву БиХ, констатује да нису престали разлози за расправу и оцјену начина настанка тих институција путем наметања Закона о Суду БиХ од стране Високог представника за БиХ.
- Непостојање уставног основа за оснивање и надлежност Суда и Тужилаштва БиХ није давало могућност Парламентарној скупштини БиХ да доноси било какве законе о правосуђу БиХ. Самим тим, ни Високи представник није имао могућност, а поготово не и право да наметне Закон о Суду БиХ. Такво право Високом представнику нису давала ни такозвана „бонска овлаштења“, јер се у њиховом тексту и не помињу акти из надлежности Парламентарне скупштине.
- Пракса коју проводи Суд БиХ и Тужилаштво БиХ у погледу оптуживања и осуђивања за ратне злочине по којима су припадници српског народа највећим дијелом означавани кривцима, а припадници бошњачког народа жртвама, несразмјерно броју жртава у националној структури становништва БиХ. Наметање стереотипа из ратне пропаганде о злочинцима-Србима и жртвама-Бошњацима, већ трећу деценију након краја рата, доводи до нестабилности и немогућности да се одмакнемо од сукоба који су довели до рата у вишенационалној БиХ.
- Оптужбе и пресуде такозваног правосуђа на нивоу БиХ, очигледан су доказ селективне правде која продукује урушавање ауторитета цјелокупног правосуђа. Тиме се ствара још веће неповјерење, удаљавајући се све више од неопходног помирења након рата у БиХ.
- Републици Српској је Дејтонским мировним споразумом потврђена државност коју је унијела у мировне преговоре, дајући јој за право да буде страна у споразумијевању о промјени сваког од 11 анекса Дејтонског споразума заједно са Федерацијом БиХ. То подразумијева да Република Српска има право и обавезу да се изјашњава о свим питањима од интереса за правни положај, статус, па и о питањима надлежности за правосуђе у складу са Анексом 4.
- Народна скупштина Републике Српске сматра да је потребно Одлуку о спровођењу референдума о Суду и Тужилаштву БиХ поново вратити на дневни ред у Народној скупштини и спровести је, и то чим буде постигнут консензус свих значајних политичких субјеката у Народној скупштини Републике Српске и Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, а са сједиштем у Републици Српској.
- Народна скупштина Републике Српске подржава иницијативу да се организује потписивање петиције са питањем идентичним референдумском питању о Суду и Тужилаштву БиХ, а коју су на састанку код предсједника Републике поводом срамне ослобађајуће пресуде Насеру Орићу једногласно усвојили и подржали предсједник Републике, представници парламентарних странака у Републици Српској, потпредсједници Владе Републике Српске, директор полиције Републике Српске, као и представници организација које проистичу из одбрамбено-отаџбинског рата, и то Борачке организације Републике Српске, Савеза ратних-војних инвалида Републике Српске, Савеза логораша Републике Српске, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удружења жена жртава рата Републике Српске, Удружења „Ветерани Републике Српске“ и Савеза удружења цивилних жртава рата Републике Српске.
- Ови закључци ступају ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске".
- Број: 02/1-021-1178/17 ПРЕДСЈЕДНИК
- Датум: 7. новембар 2017. године НАРОДНЕ СКУПШТИН
Недељко Чубриловић