Народни посланик Жељко Дубравац Министарству здравља и социјалне заштите
ПИТАЊЕ:
Народни посланик Жељко Дубравац, Посланичка група Народног фронта, поставио је на Једанаестој редовној сједници, 29. октобра 2024. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Шта подузима Влада Републике Српске, односно Министарство здравља и социјалне заштите, како би се обезбиједила у континуитету набавка лијекова за лијечење најтежих пацијената на, рецимо клиникама онкологије и хематологије гдје су пацијенти врло често принуђени да сопственим средствима, и поред чињенице да имају здравствено осигурање, набављају лијекове који су изузетно скупи? Категорија оних људи који не могу да набаве јер немају материјалних средстава, не могу да се задуже, је још доводи до још очајнијег стања и развоја те болести и доводи до једног потпуног апсурда јер се то понавља све чешће и чешће и оно што је најгоре је најскупље за све, и пацијенте који имају осигурање и који дају свој новац и за Владу и за Фонд који рефундирају та средства са великим закашњењем које је између 30 и 60 дана, али се ти лијекови набављају по малопродајним цијенама, а не у јавним набавкама по знатно повољнијим цијенама.
ОДГОВОР:
Број: 11/06-012-297/24
Датум: 19.11.2024. године
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НАРОДНА СКУПШТИНА
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Жељко Дубравац, Посланичка група Народног фронта, поставио је на Једанаестој редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, 29. октобра 2024. године, сљедеће питање Влади Републике Српске и Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске:
- „Шта предузима Влада Републике Српске, односно Министарство здравља и социјалне заштите, како би се обезбиједила у континуитету набавка лијекова за лијечење најтежих пацијената на, рецимо клиникама онкологије и хематологије гдје су пацијенти врло често принуђени да сопственим средствима, и поред чињенице да имају здравствено осигурање, набављају лијекове који су изузетно скупи? Категорија оних људи који не могу да набаве јер немају материјалних средстава, не могу да се задуже, је још доводи до још очајнијег стања и развоја те болести и доводи до једног потпуног апсурда јер се то понавља све чешће и чешће и оно што је најгоре је најскупље за све, и пацијенте који имају осигурање и који дају свој новац и за Владу и за Фонд који рефундирају та средства са великим закашњењем које је између 30 и 60 дана, али се ти лијекови набављају по малопродајним цијенама, а не у јавним набавкама по знатно повољнијим цијенама.“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), дајемо сљедећи
ОДГОВОР
Према информацији добијеној из надлежног Фонда здравственог осигурања Републике Српске „Фонд здравственог осигурања Републике Српске спроводи централизоване јавне набавке цитостатика за све болнице већ дуги низ година, а на основу потреба које искажу саме болнице. Наглашавамо да Фонд сваке године правовремено покреће процедуру јавних набавки цитостатика и све своје обавезе према добављачима измирује на вријеме и у складу са динамиком која је уговором и дефинисана. Исто тако, Фонд са добављачима након што се заврши процедура јавне набавке потписује уговор на двије године управо како би се обезбиједио континуитет снабдјевања болница лијековима.
Због свих мјера које су предузете и правовременог планирања јавних набавки, болнице су у континуитету снабдјевене лијековима, а спорадично се знају десити несташице због разних специфичности на које Фонд, нажалост, нема никакав утицај.
Дакле, уколико се спорадично деси да неког лијека нема у болницама, то није због тога што Фонд није завршио процес јавне набавке или није измирио своје обавезе, већ зато што касни испорука лијека због глобалних несташица или због чињеницe да се нико није јавио на тендер за набавку поменутог лијека.
О изазовима са којима се Фонд суочава када је ријеч о набавци лијекова, непрекидно се указује како јавно тако и на свим састанцима са надлежним тијелима који су задужени за област лијекова у БиХ. Посебно се истиче чињеница да многи свјетски произвођачи лијекова нису заинтересовани за тржиште БиХ због немогућности остваривања адекватног профита, због чега се дешава да се нико не јави на тендер. Тада се поново расписује јавни позив и чека да се нова процедура заврши. Осим тога, постоје и неки други разлози на које Фонд не може да утиче, попут глобалних несташица на свјетском тржишту, проблема приликом транспорта - што је посебно изражено задњих година због актуелних дешавања у свијету, процедура увоза и контрола, интервентног увоза, јер се набављају нерегистровани лијекови и др.
Такође, према Закону о јавним набавкама БиХ набавка лијекова се третира на исти начин као и набавка било које друге робе, што никако не може бити исто, јер се не могу поредити лијекови који унапређују квалитет живота обољелих од, примјера ради, набавке ексера или неке друге робе.
Међутим, управо због истог третмана свих роба које се набављају путем јавних набавки, процес јавне набавке зна да траје поприлично дуго, јер се дешава и то да се поједини добављачи жале на сваку фазу тендерског поступка свјесно успоравајући процес набавке. Када се то уради, процес јавне набавке мора да стане, док Фонд не добије званични одговор на жалбу на коју се веома често чека дуже од законом предвиђеног рока.
Дакле, из приложеног се види са којим се све ситуацијама Фонд суочава како би болницама и пацијентима обезбиједио континуитет снабдјевања лијековима. Будући да Фонд спроводи процедуру јавне набавке лијекова и издваја средства за њихово финансирање, врло добро зна колико лијекови коштају. Међутим, уколико у датом тренутку због поменутих ситуација у болницама нема лијека, још тежа околност за пацијента би била да нема право на рефундацију уколико сам купи лијек. Зато је Фонд омогућио рефундацију трошкова како би пацијентима надокнадили трошкове уколико тренутно у болници нема лијека.
На крају, јако је важно што су и представници највишег законодавног тијела показали заинтересованост када је ријеч о унапређењу доступности лијекова, јер се из приложеног види да ово питање није само за једну институцију. Ријеч је о огромном изазову са којима се суочавају сви фондови здравственог осигурања у БиХ, али и у земљама у региону. Јако корисно је што је отворено наведено питање, јер је свима у интересу да се тржиште лијекова отвори и постане доступно за стране произвођаче лијекова.“
С поштовањем,
МИНИСТАР
Ален Шеранић, др мед.
Прилог: - Допис Фонда здравственог осигурања Републике Српске,
број: 01/004-4548/24 од 13.11.2024. године.
НАПШОМЕНА: Допис наведен у прилогу доступа у Служби НС РС.
