Предсједник Стевандић присуствовао обиљежавању 34. годишњице формирања Друге крајишке бригаде Војске Републике Српске

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић изјавио је да је Друга крајишка бригада, заједно са другим храбрим јединицама Војске Републике Српске, дала огроман значај у одбрани Републике Српске и српског народа.
На обиљежању 34 године од формирања славне бригаде, Стевандић је истакао да је за младе генрације, које живе данас у слободи захваљујући борцима Војске Републике Српске, важно да знају да је култура сјећања арматура опстанка.

"Поготово данас када се против Републике Српске и Срба генерише највећа могућа мржња, готово већа него 1991. године. Погубно је да ту мржњу генеришу институције, од Уставног суда БиХ, политичких партија у Сарајеву, тзв. заједничких институција у којима се одлучује без Срба", рекао је Стевандић новинарима у Бањалуци.

Он је нагласио да је највећи генератор мржње према Републици Српској такозвани високи представник.

Према његовим ријечима, сви они су директно заслужни и одговорни што су срушена гробља у Зеници.

"Порушили би и ово гробље у Бањалуци кад би могли, јер су они увели праксу да се злочин над Србима не кажњава, да се угрожавање Српске, њених грађана и институција не кажњава и да се буквално људи позивају да то чине", поручио је Стевандић.

Стевандић је нагласио да је важно да Српска и њен народ остану јединствени и фокусирани, те да не дозволе да их испровоцирају, како би сви знали гдје је црвена линија опстанка, одбране и личног достојанства, те колективног памћења.

Кроз Другу крајишку бригаду у Одбрамбено-отаџбинском рату прошло је више од 23.000 бораца, од којих је 231 погинуо, док се три борца воде као нестала.

У току борбених дејстава Друга крајишка бригада имала је више од 1.500 рањених бораца, од којих су њих више од 750 ратни војни инвалиди.

Друга Крајишка бригада, једна од славних јединица Војске Републике Српске, формирана је 18. септембра 1991. године.

Борци Друге крајишке на ратном путу дугом 3.500 километара прошли су од Западне Славоније, "Коридора живота", преко градачачког, орашког, добојског, сарајевског, влашићког, гламочког и бихаћког ратишта, па све до Мањаче.

X