Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић присуствовао је данас у Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци Меморијалној академији поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста.
Меморијалној академији присуствовали су још и предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован, представници Јеврејске општине Бањалука, Градске управе Бањалука, као и представници академске заједнице.
Обраћајући се присутнима, предсједник Стевандић је нагласио важност обиљежавања овог датума.
„Обиљежавање Дана Холокауста је потребно и ради прошлости, и ради садашњости, али и ради будућности. Можда је ове године посебно јер се у овом моменту у Израелу налази и предсједник Републике Српске“, рекао је Стевандић на Меморијалној академији.
Он је подсјетио на лично породично искуство, истичући судбину свог дједа који је преживио концентрациони логор Маутхаузен.
„Морам да кажем да, као потомак дједа који је одведен у Маутхаузен и који је, на сву срећу, преживио, јер је овдје имао неку илегалну штампарију па су га нацисти одвели, он је радио у штампарији у Маутхаузену и свједочио о уништавању, понижавању и пљачкању најбогатијих јеврејских заједница, јер је Маутхаузен био резервисан за најбогатије Јевреје, које су прво опљачкали, потом понижавали и убијали“, рекао је Стевандић.
Он је указао на локалне везе и историјске паралеле, подсјећајући на судбину бањалучких Јевреја и злочине почињене у Другом свјетском рату.
„Ако погледамо то сапатништво, не треба далеко да идемо. Знамо да су и неки бањалучки Јевреји завршили у Маутхаузену, да их је све пописао и покупио Виктор Гутић, тадашњи шеф усташке надзорне службе и одвео у подрум Соколског дома и да им се након тога губи сваки траг“, истакао је Стевандић.
Он је нагласио да Република Српска његује културу сјећања не само из етичких, већ и из суштинских разлога.
„Данас имамо велику хајку против јеврејског народа, који се на многим мјестима осјећа угрожено и несигурно, и мени је част што се овдје, у Бањалуци, као и у Републици Српској, осјећају сигурно“, рекао је Стевандић.
Он се осврнуо и на питање државности и суверенитета, повлачећи паралеле између Холокауста и страдања Срба у логорима попут Јасеновца и Аушвица.
„Такође, постоји велики напад на суверенитет који чува данашње Јевреје, а то је држава Израел. Да је држава Израел постојала 1941. године, да ли би било Холокауста? Паралелно с тим, поставља се и питање да ли би било Јасеновца да је Република Српска постојала 1941. године“, рекао је Стевандић.
Он је поручио да су Срби и Јевреји утемељени на заједничком искуству прогона, мучења и страдања и да је неопходно препознати мржњу како би се спријечило њено поновно претварање у политику.
„Ако се не организујемо и ако немамо гаранцију у својој држави и институцијама, мржња може поново постати политика. Зато желим да одавде понесемо поруку да смо спремни да се и у будућности ослањамо једни на друге, утемељени на искуствима из историје, са жељом да пренесемо и своју културу наредним генерацијама, без мржње и угрожавања других“, закључио је Стевандић.
Организатори Меморијалне академије су Јеврејска општина Бањалука, Јеврејски културни центар "Арие Ливне" и Друштво српско-јеврејског пријатељства.
Генерална скупштина УН је на засједању 1. новембра 2005. године усвојила Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста.
За датум обиљежавања, односно сјећање на милионе жртава страдалих у Холокаусту током Другог свјетског рата, изабран је 27. јануар, дан када су јединице Совјетске армије 1945. године ослободиле највећи нацистички концентрациони логор Аушвиц.
