Закон о измјенама и допунама Закона о унутрашњем дугу Републике Српске
Члан 1.
У Закону о унутрашњем дугу Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 1/12 и 28/13), у члану 1. послије става 2. додају се нови ст. 3., 4., 5., 6. и 7. који гласе:
„(3) Одредбе овог закона примјењују се и на судске правоснажне и извршне одлуке које доносе судови у Федерацији Босне и Херцеговине за надокнаду ратне материјалне и нематеријалне штете настале у периоду и у вези са ратним дејствима на територији Босне и Херцеговине.
(4) Судске одлуке које имају основ за накнаду штете из става 3. овог члана, а због осуђујућих пресуда припадницима бивше Војске Републике Српске и бившег Министарства одбране Републике Српске измириће се у складу са овим законом као и пресуде судова у Републици Српској за ратну материјалну и нематеријалну штету насталу у периоду од 20. маја 1992. године до 19. јуна 1996. године.
(5) Влада Републике Српске ће донијети уредбу којом ће се уредити начин измирења судских одлука из парничног и извршног поступка за предмете из ст. 3. и 4. овог члана у складу са одредбама овог закона.
(6) Овај закон ће се спроводити у сагласности са Законом о буџетском систему Републике Српске и законима о извршењу буџета за сваку фискалну годину.
(7) У случају да овај закон садржи другачија рјешења у односу на друге законе Републике Српске у погледу измирења свих обавеза по основу унутрашњег дуга, примјењују се одредбе овог закона као lex specialis закона у поступку извршења унутрашњег дуга.“
Члан 2.
У члану 3. у тачки а) ријечи: „до 31. децембра 2002. године“ замјењују се ријечима: „од 20. јуна 1996. године до 31. децембра 2002. године“.
Члан 3.
У члану 4. у ставу 1. ријечи: „до 31. децембра 2002. године“ замјењују се ријечима: „од 20. јуна 1996. године до 31. децембра 2002. године“.
Послије става 2. додају се нови ст. 3, 4. и 5. који гласе:
„(3) Свака обавеза Републике Српске из става 1. тачка б) овог члана настала од 20. јуна 1996. године до 31. децембра 2002. године, сматра се и категорише као општа обавеза – унутрашњи дуг, према датуму настанка штетног догађаја, према дану извршене чинидбе, дану склапања правног посла из кога је проистекла обавеза, односно даном настанка дужничко повјерилачког односа и осталог.
(4) Дан подношења тужбе или доношење правоснажне судске пресуде, судског извршног рјешења, за обавезе уређене ставом 3. овог члана не сматра се моментом настанка штетног догађаја, нити датумом настанка обавезе Републике Српске, те не могу утицати на одређивање начина измирења дуга.
(5) Код измирења обавеза из става 1. тачка б) овог члана по основу ових судских одлука категоризација ових судских предмета вршиће се искључиво према времену настанка облигационог односа у времену од 20. јуна 1996. године до 31. децембра 2002. године, а неће се категорисати према датуму подношења тужбе, нити према датуму правоснажности пресуде, јер се ове правне радње пред судом не сматрају настанком и доспијећем обавезе.“
Члан 4.
У члану 7. послије става 1. додају се нови ст. 2. и 3. који гласе:
„(2) Извршење на терет средстава буџета Републике Српске која се односе на сва потраживања прописана Законом о унутрашњем дугу спровешће се у висини предвиђених средстава на одређеној позицији буџета и у складу са Законом о извршењу буџета за текућу фискалну годину.
(3) Више повјерилаца који остварују право на новчана потраживања из буџета намирују се оним редом којим су стекли то право, односно редом евидентирања, с тим да застарјевање не тече до коначног намирења пуног износа предвиђеног судском одлуком.“
Члан 5.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: 01-1515/13
Датум: 27. јун 2013. године
Број службеног гласника: 59/ 13
