Народни посланик Недељко Гламочак Министарству индустрије, енергетике и рударства

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Недељко Гламочак, Клуб посланика СДС-СРС РС, поставио је на Двадесетој сједници одржаној 18. јула 2017. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА

На који начин, по ком основу и за колико је Влада Републике Српске ослободила од концесионе накнаде термоелектрану Станари?

Ко је предлагач тога акта и како су гласали чланови Владе појединачно и колики је износ на годишњем нивоу по штету буџета Републике Српске?

ОДГОВОР:

Број: 05.05/011-391/17

Датум: 15.08.2017.године

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Предмет: Одговор на посланичко питање

Народни посланик Недељко Гламочак је на Двадесетој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 18,19, и 20. јула 2017.године поставио сљедеће посланичко питање:

„На који начин, по ком основу и за колико је Влада Републике Српске ослободила од концесионе накнаде термоелектрану Станари?

Ко је предлагач тог акта и како су гласали чланови Владе појединачно и колики је износ на годишњем нивоу по штету буџета Републике Српске?“

У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09), као и са чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 31/11 и 34/17) дајемо сљедећи

ОДГОВОР

Влада није ослободила ни једног концесионара, па ни термоелектрану Станари, од обавезе плаћања концесионе накнаде. Сваки концесиони уговор без концесионе накнаде био би по закону ништаван. У Републици Српској постоји више закона који уређују питање разних накнада које концесионар, односно електоенергетски или термоенергетски субјект плаћа, било у буџет Републике или буџет општина. Ово министарство је обрађивач два закона који, између осталог уређују директно или индиректно и питање накнада и то:

Закон о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије („Службени гласник Републике Српске“, број 52/14 и 15/16), и
Закон о концесијама („Службени гласник Републике Српске“, број 59/13).

Ад 1

Законом о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије (у даљем тексту: Закон о накнадама) уређује се основ и висина, начин обрачуна и намјена накнада за коришћење хидроакумулационих објеката изграђених на заузетом земљишту, у сврху производње електричне енергије у хидроелектранама и за коришћење природних необновљивих ресурса (угаљ), у сврху производње електричне енергије у термоелектранама.

Под заузетим земљиштем, у смислу овог закона, подразумијевају се: акумулације, експроприсано непотопљено земљиште, изграђени доводни и одводни канали и тунели на основу инвестиционо-техничке документације, који су у функцији производње електричне енергије, као и експлоатационо поље рудника и експроприсано земљиште предвиђено за експлоатацију.

Хидроелелектране плаћају накнаду од 0,005 КМ/kWh, а термоелектране плаћају накнаду од 0,003 КМ/kWh.

Накнада по овом закону уплаћује се 100 процентно у буџете јединица локалне самоуправе на чијем подручју су изграђени енергетски објекти.

Ад 2

Законом о концесијама је дефинисано да се концесиона накнада састоји се из:

а) накнаде за уступљено право, која се плаћа једнократно при

закључивању уговора о концесији и

б) концесионе накнаде за коришћење.

Законом је уређено да се концесиона накнада за коришћење зависно од предмета концесије, изражава процентуално на годишњи приход остварен од обављања концесионе дјелатности или по јединици мјере.

Прецизније дефинисање концесионе накнаде, зависно од предмета концесије, уређују ресорно надлежна министарства правилницима.

По Правилнику о висини концесионе накнаде и банкарским гаранцијама у области електроенергетике, енергената, рударства и геологије („Службени гласник Републике Српске“, број 67/14) - (у даљем тексту: Правилник) за све предмете концесије из ресорне надлежности министарства, концесиона накнада за коришћење износила је 3,6% од укупног годишњег прихода оствареног од обављања концесионе дјелатности.

Концесиона накнада, за уступљено право је приход буџета Републике, односно буџета јединице локалне самоуправе, зависно од надлежности за додјелу концесије.

Концесиона накнада за коришћење за концесије које додјељује Влада дијели се између буџета Републике и буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији се обавља концесиона дјелатност, у сразмјери: 30:70 за развијене и средње развијене јединице локалне самоуправе, 20:80 за неразвијене јединице локалне самоуправе и 10:90 за изразито неразвијене јединице локалне самоуправе.

Практична примјена наведених прописа (закона и правилника)

По Закону о накнадама до данас накнаду плаћају само:

изграђени хидроенергетски и термоенергетски објекти у већинском државном власништву тј. јавна предузећа (пет производних и два дистрибутивна предузећа која имају производне објекте) из система ЕРС, и
ЕФТ РиТЕ Станари која је у приватном власништву.

По Закону о концесијама – Правилнику, односно концесионом уговору до данас накнаду плаћају редовно само:

изграђене хидроелектране које су у приватном власништву-МХЕ и
ЕФТ РиТЕ Станари која је у приватном власништву

Напомињемо да је МХ ЕРС ЗП РиТЕ Угљевик а.д. у септембру 2013.године закључило са Владом Уговор о концесији за коришћење угља на лежиштима „Богутово Село“ и „Угљевик Исток“ по старом Закону о концесијама из 2002., мјењаног 2006. и 2009. године. Тим уговором се обавезало плаћати концесиону накнаду од 3,2% годишњег бруто прихода оствареног обављањем концесионе дјелатности.

По садашњем Закону о концесијама, сва зависна предузећа из система ЕРС била су у обавези до краја 2013.године ући и у концесиони однос, те плаћати и концесиону накнаду, али иста то нису испоштовала, уз оправдање да не би финансијски могли издржати такав додатни намет, те су поједина предузећа захтјевала да уђу у концесиони однос, али да не плаћају концесиону накнаду.

Напомињемо да је у завршној фази поступак увођења ових предузећа у концесиони однос, те ће они као концесионари бити у обавези да плаћају концесиону накнаду у висини од 0,5% од годишњег прихода оствареног производњом и продајом електричне енергије.

Дакле, у пракси је постојала и постоји шароликост у примјени прописа који уређују предметно питање. С тим у вези постојали су захтјеви концесионара, предузећа из система ЕРС, јединица локалне самоуправе и Комисије за концесије Републике Српске да се овако нормирано плаћање накнада по више правних основа за коришћење истог природног ресурса разријеши на адекватан начин у циљу одржања и исплативости пројеката. Ово питање покушало се и раније разријешити, али није било политичког консензуса и довољно разумјевања. Општине се противе стављању ван снаге Закона о накнадама по којем су оне 100 % конзументи накнаде.

Имајући у виду све напријед наведено, а на основу члана 31. Закона о концесијама, министарство је уз апсолутно поштивање законске процедуре, два пута извршило измјене и допуне правилника који уређује питање концесионе накнаде за области из ресорне надлежности овог министарства.

Циљ наведених измјена и допуна је да се кроз стварање повољнијих претпоставки за истовремено плаћање накнада по оба прописа од стране свих произвођача електричне енергије, обезједи равноправан положај произвођача електричне енергије, без обзира на структуру власништва, да се обезбједи исплативост пројеката, као и задовољавајући приходи од предметних накнада у буџет Републике и буџете општина.

Први пут, Правилником о допунама Правилника о висини концесионе накнаде и банкарским гаранцијама у области електроенергетике, енергената, рударства и геологије предложена је и усвојена допуна Правилника у смислу да концесионар који у свом саставу има рудник и термоелектрану, као организационе дијелове, плаћа концесиону накнаду у износу 3,6% од укупног годишњег прихода оствареног продајом угља трећим лицима, а не плаћа концесиону накнаду за количине угља које служе производњи електричне енергије у термоелектрани као енергент, јер исту плаћа кроз произведену електричну енергију. Такво је рјешење у пракси и код наше двије термоелектране (РиТЕ Угљевик и РиТЕ Гацко). На такав начин то питање је раније било рјешено чланом 92. Закона о рударству („Службени гласник Републике Српске“, број 59/12), који је важио до ступања на снагу Закона о концесијама из 2013.године. Закон о концесијама је чланом 31. уређење накнада делегирао ресорно надлежним министарствима.

Други пут, Правилником о измјени и допуни Правилника о висини концесионе накнаде и банкарским гаранцијама у области електроенергетике, енергената, рударства и геологије предложена је и усвојена допуна у смислу да концесионар који је истовремено и обвезник плаћања накнаде за коришћење природних ресурса, у складу са законом којим се уређују накнаде за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије, плаћа концесиону накнаду у висини од 0,5% од годишњег прихода оствареног производњом и продајом електричне енергије.

Приликом измјена и допуна наведеног правилника, министарство је оба пута испоштовало, законом предвиђену процедуру, која је подразумјевала слиједеће активности:

затражена су и добијена позитивна мишљења Комисије за концесије, Министарства за економске односе и регионалну сарадњу и Секретаријата за законодавство,
затражено и мишљење Министарства финансија и нисмо га добили за први Правилник, а за други Правилник добили са закашњењем, те се у складу са чланом 17. став 4. Пословника о раду Владе Републике Српске(„Службени гласник Републике Српске“, број 10/09), сматрало да су иста позитивна,
Влада Републике Српске је, у складу са чланом 31. став 1. Закона о концесијама, разматрајући нацрте наведних правилника са прикупљеним мишљењима, једногласно дала сагласност на правилнике одлукама број: 04/1-012-2-2926/16 од 02.12.2015.године и број: 04/1-012-2-1158/16 од 26.05.2016.године,
по ступању на снагу наведених одлука Владе, министар потписао правилнике и исти објављени у Службеном гласнику Републике Српске бр. 3/2016 и 50/2016.

У даљем тексту, информисања ради, наводимо:

да су у 2016.години и I кварталу 2017.године предузећа из система ЕРС (5 производних и 2 дистрибутивна која имају производне капацитите) у буџете 12 општина, у складу са Законом о накнадама,уплатила на име накнаде по том закону износ од 29.172.096 КМ и то:

да је РиТЕ Угљевик по концесионом уговору у 2016.години и I кварталу 2017.године на име концесионе накнаде (3,2%) уплатио у Буџет Републике Српске износ од 180.397КМ, из чега је видљиво да се накнада плаћала само на остварени приход од продаје угља трећим лицима (комерцијална продаја), а не и за количине угља које служе производњи електричне енергије у термоелектрани као енергент;
да су МХЕ, њих 16 које су изграђене и раде, у 2016. години и I кварталу 2017.године уплатиле на име концесионе накнаде за производњу електричне енергије, обрачунату у складу са концесионим уговорима, укупно у буџет Републике Српске износ од 444.299 КМ;
да је ЕФТ РиТЕ Станари:

на име накнаде за кoришћeњe прирoдних рeсурсa пo Зaкoну o нaкнaдaмa у пeриoду од јануара 2016. до 31.03.2017. гoдинe, у буџeт oпштинe Стaнaри уплатила износ од 6.754.689 КМ,
на име концесионе накнаде за производњу електричне енергије, обрачунату по Правилнику и концесионом уговору у висини oд 0,5% oд укупнoг гoдишњeг прихoдa, за период од почетка комерцијалног рада - септембра 2016. гoдинe до 31.03.2017. гoдинe, у Буџет Републике Српске уплатила износ од 415.980 КМ,
на име концесионе накнаде за коришћење воде, обрачунату по концесионом уговору у висини oд 0,072КМ/m³, за период од почетка комерцијалног рада - септембра 2016. гoдинe до 31.03.2017. гoдинe, у Буџет Републике Српске уплатила износ од 10.327 КМ,
у 2016.години, на име концесионе накнаде за експлоатацију угља, обрачунату по концесионом уговору у висини oд 3,4% oд укупнoг гoдишњeг прихoдa оствареног продајом угља трећим лицима, у Буџет Републике Српске уплатила износ од 1.102.541,20 КМ, с тим да у првом кварталу 2017.године није било продаје угља трећим лицима.

Дакле, ЕФТ РиТЕ Станари је по основу накнада за производњу електричне енергије (концесина + накнада по Закону о накнадама) за посматрани период уплатила у буџeт oпштинe Стaнaри и у буџeт Републике Српске изнoси 7.170.669 КМ, плус накнаде за угаљ и воду, што заједно износи 8.283.537,20 КМ.

МИНИСТАР

Петар Ђокић

18.07.2017

Сазив: