ПИТАЊЕ:
Народни посланик Мирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП, поставио је на Двадесет првој сједници одржаној 13. септембра 2017. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ
Молим вас да ми одговорите како се могло десити отимање приватне имовине Игора (Милорада) Голића од стране РУГИП приликом јавног излагања?
Зашто се није спровела пресуда Основног суда у Власеници у овом случају?
У међувремену је ступио на снагу нови премјер који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске, а није ријешен овај случај.
Да ли је прекршен Закон и да ли постоји одговорност појединаца у овом случају?
ОДГОВОР:
Број: 21.01/052-662/17
Дана, 15.12.2017. год.
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се
Народни посланик Мирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП, поставио је на Двадесетпрвој сједници, 13. Септембра 2017.године, посланичко питање:
'' Молим вас да ми одговорите како се могло десити отимање приватне имовине Игора (Милорад) Голића од стране РУГИП приликом јавног излагања?
Зашто се није спровела пресуда Основног суда у Власеници у овом случају?
У међувремену је ступио на снагу нови премјер који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске, а није ријешен овај случај.
Да ли је прекршен Закон и да ли постоји одговорност појединаца у овом случају?''.
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 10/09) и чланом 264. Пословника Народне Скупштине Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 31/11) достављамо Вам одговор на посланичко питање који гласи:
''Одредбама члана 71. ст. 5. и 6. Закона о премјеру и катастру Републике Српске (''Сл.гласник РС'', бр. 16/12, 110/16), прописано је да се катастар непокретности оснива у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима (ст.5). Поступак спроводи Комисија за излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима (ст.6). Одредбом члана 44. ст. 1. истог Закона прописано је да је носилац права на подручју на коме се врши катастарски премјер дужан да прије почетка премјера на прописан начин и о свом трошку обиљежи међним белегама граничне тачке парцеле.
У конкретном случају ималац права Голић Игор је обиљежио своје парцеле, на основу чега су формиране парцеле новог премјера и привремени лист број 2. КО Мало Поље, а на основу свега тога и предмет излагања број: 21.49/951-4-2/13. У току поступка излагања комисија је идентификацијом парцела новог премјера означених као кч.бр. 822 и 823 и парцела старог премјера установила да су исте у поступку обиљежавања обиљежене тако да им по старом премјеру одговарају дио парцеле означене као кч.бр. 436/1 уписана у зк.ул.бр. 46 КО Мало Поље, као сувласништво Алексић Милана, Душана и Јована и кч.бр. 436/2 која је уписана у зк.ул.бр. 239 КО Мало Поље као власништво Голић Игора са дијелом 1/1. На основу података до којих је дошла у поступку излагања Комисија је донијела рјешење број: 21.49/951-4-2/13 од 24.04.2014.године, којим је предметне парцеле уписала као сусвојину Алексић Милана, Душана и Јована и Голић Игора. На наведено рјешење Голић Игор је изјавио жалбу. Другостепени орган је својим рјешењем број: 21.04/951-787/14 од 18.08.2014.године усвојио жалбу у погледу примједби датих у поступку излагања на податке утврђене премјером и катастарским класирањем земљишта, а одбацио жалбу у дијелу који се односи на утврђена права (у погледу права рјешење комисије је остало на снази).
У међувремену катастар непокретности за катастарску општину Мало Поље, ступио је на снагу рјешењем директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, број: 21.04/951-48/15 од 21.09.2015.године. Ступањем на снагу катастра непокретности са радом престаје комисија за излагање.
Како предмет није у потпуности окончан исти преузима РУГИПП Подручна јединица Хан Пијесак и поступајући по упутама другостепеног органа заказује усмену расправу на лицу мјеста ради утврђивања и отклањања евентуалних грешака, недостатака и пропуста у подацима о непокретностима утврђеним премјером, а по примједби Голић Игора датој у поступку излагања података о непокретностима. Изласком на лице мјеста орган је утврдио да је граница парцеле Голић Игора на дијелу границе према парцели у својини Алексића спорна, да на терену не постоје видљиве међне биљеге, нити су на фотоскицама за КО Мало Поље видљиви фотосигнали на предметној граници, те иста и у поступку излагања није могла бити снимљена, а ни у поступку одржавања. На основу чињеница утврђених на лицу мјеста, Подручна јединица Хан Пијесак је донијела рјешење бр: 21.49/951-4-2/13 од 17.08.2016.године, којим је утврђено да нема недостатака и пропуста у подацима о непокретностима означеним као кч.бр. 822 и 823 КО Мало Поље.
На рјешење бр: 21.49/951-4-2/13 од 17.08.2016.године, Голић Игор изјављује жалбу, коју другостепени орган усваја и својим рјешењем број 21.04/951-1796/16 од 09.06.2017. године, поништава првостепено рјешење из процесних разлога и предмет враћа на поновни поступак и одлучивање.
У поновном поступку поступајући по упутама другостепеног органа првостепени орган доноси рјешењем број: 21.49/951-4-2/13 од 01.08.2017.године, којим се утврђује да нема недостатака и пропуста у подацима о непокретностима означеним као кч.бр. 822 и 823 КО Мало Поље. На рјешење број: 21.49/951-4-2/13 од 01.08.2017.године, Голић Игор изјављује жалбу, коју другостепени орган усваја и својим рјешењем број: 21.04/951-1216/17 од 08.11.2017.године, поништава првостепено рјешење и предмет враћа на поновни поступак и одлучивање. У својим примједбама другостепени орган наводи да је првостепени орган правилно утврдио да није учињена грешка односно пропуст у погледу премјера непокретности, али да нису правилно одређени удјели права на предметним парцелама, те да је требало уписати право заједничке својине сходно одредбама члана 43. Закона о стварним правима, а не право сусвојине.
Из свега наведеног произилази да у конкретном случају нема отимања имовине Игора Голића, да је проблем настао необиљежавањем граница парцела због сукоба граничара Алексића и Голић Игора, да је питање уређења међе регулисано Законом о стварним правима, а надлежност око уређења оштећене или спорне међе дата суду (члан 69. Закона о стварним правима).''
С поштовањем,
В.Д. ДИРЕКТОР-а
Босиљка Предраговић, дипл.правник