ПИТАЊЕ:
Народни посланик Крсто Јандрић, Клуб посланика НДП поставио је на Дванаестој сједници одржаној 17. маја 2016. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТРУ ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА
Да ли се одредбе чл. 17 став (3) и (4) Закона о кориштењу напуштене имовине примјењују само у сличајевима кад је власник стана Министарство одбране, односно да ли се став (3) и (4) члана 17 примјењује у случајевима кад предметни стан није, нити је био у власништву Министарства одбране, иако је подносилац захтјева лице које је било, или јесте у професионалној војној служби?
ОДГОВОР:
Број:________________________
Дана,_______________________
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет:Одговор на посланичко питање.-
Народни посланик Крсто Јандрић, Клуб посланика НДП, на сједници Народне скупштине Републике Српске, 17. маја 2016. године, поставио је сљедеће посланичко питање:
“Да ли се одредбе чл. 17. став (3) и (4) Закона о кориштењу напуштене имовине примјењују само у случајевима кад је власник стана Министарство одбране, односно да ли се став (3) и (4) члана 17 примјењује у случајевима кад предметни стан није, нити је био у власништву Министарства одбране, иако је подносилац захтјева лице које је било, или јесте у професионалној војној служби?
У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске," бр.10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске," бр. 31/11 ), дајемо слиједећи
О Д Г О В О Р
Закон о престанку пријене Закона о коришћењу напуштене имовине је lex special закон који је претрпио више измјена и допуна па је објављен пречишћени текст у „Службеном гласнику Републике Српске“, број: 16/10.
Кад је у питању враћање станова носиоцима станарског права, односно ко има право на поврат таквог стана, садржано је у одредбама члана 17, а у ставу (1) се говори „да се одредбе овог закона примјењују на све станове које су корисници напустили између 30. априла 1991. и 19. децембра 1998. године, без обзир да ли је стан био проглашен напуштеним или не, односно без обзира да ли је стан коришћен у пословне сврхе након 30. априла 1991. године.“
А став (2) истог члана говори да се сва та лица сматрају избјеглицама без обзира на околности под којима су у том периоду напустили стан који су користили и имају право на поврат стана.
Међутим, одредбама садржаним у ставовима (3) и (4), на које се и односи Ваше посланичко питање које није у потпуности објашњено, може се радити о двије ситуације и то:
Ако је лице носилац станарског права било у било којим оружаним снагама Босне и Херцеговине и избјегло у једну од бивших република насталих распадом СФРЈ и није се војно ангажовало, имало је право на поврат стана по основу станарског права, без обзира из којег је стамбеног фонда такав стан, односно безобзира ко је правно лице или установа била власник стана.
Друга је ситуација, ако је лице носилац станарског права остало у професионалној војној служби у било којим оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, такво лице се не сматра избјеглицом и нема право на поврат стана у Републици Српско, без обзира из којег је стамбеног фонда имао стан, односно ко је био власник таквог стана.
Дакле, ако се Ваше посланичко питање односи на ову другу ситуацију, онда такво лице није могло остварити право на поврат стана из разлога што га у овом случају елиминише статус избјеглице који не може остварити у складу са Анексом VII општег оквирног споразума.
С поштовањем,
М И Н И С Т А Р
Давор Чордаш