Народни посланик Адам Шукало Министарству индустрије, енергетике и рударства

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Адам Шукало, Посланичка група СНС поставио је на Шеснаестој сједници одржаној 14. фебруара 2017. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА

  1. На интернет порталу capital.ba објављеном у фебруару 2016. године се наводи да је Влада на потписивање добила меморандум на уговор о концесији за Термоелектрану Угљевик 3, гдје се наводи да ће Влада РС, између осталог, да одлаже примјену прописа ЕУ до најкаснијег могућег датума и прилагођавати њихову садржину на начин да што мање утиче на концесионара. Након реакције јавности, министер Ђокић је изјавио да ће анекс бити мијењан. Ово није прва нелогичност у овом пројекту, о концесионом уговору за изградњу термоелектране. Јавност, укључујући и одборнике у Скупштини РС, јавност је више могла сазнати тек када су оне процуриле у јавност. Овакав начин управљања општим добром, заједничким ресурсима који припадају свим грађанима и грађанкама Републике Српске су неприхватљиви! Моје питање је:

У којој се фази налази пројект изградње термоелектране Угљевик 3 и које су пројекције Министарства индустрије, енергетике и рударства, те Владе РС за његов будући развој или обустављање у сљедеће двије године?

  1. Поштовани, електроенергетски сектор Републике Српске се великим дијелом ослања на термоелектране на угаљ. Прошле године је у рад пуштена термоелектрана Станари, у плану су и даље термоелектране Угљевик 3 и Гацко 2, а у Федерацији БиХ термоелектрана Бановићи, нови блокови у Тузли и Какњу. БиХ је добијањем упитника ушла у нову фазу приступа Европској унији, истој Европској унији која планира да до 2050. године смањи емисије гасова стаклене баште за између 80-95%, а да до 97% електричне енергије добија из обновљивих извора енергије, а сви емитери ЦО2 већ сада су обавезни да те емисије плаћају кроз такозвани ЕТС – emissions trading scheme. РС тренутно нешто више од пола електричне енергије добија из угља, са изградњом нових постројења тај постотак ће порасти. Поставља се питање, да ли је тренутна енергетска стратегија РС адекватна за овакву будућност и европски пут и да ли надлежно Министарство намјерава да нешто подузме поводом суштинских промјена на овом пољу/који је коментар надлежног Министарства на ове чињенице?

ОДГОВОР:

Број: 05.05/011-91-1/17

Датум: 23.05.2017. године

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање         

Народни посланик Адам Шукало  (посланичка група СНС) на 16. сједнице, одржаној 14. јуна 2017. године, поставио је сљедећа посланичка питања: 

  1. „На интернет порталу capital.ba објављеном у фебруару 2016. године се наводи да је Влада на потписивање добила меморандум на уговор за ТЕ Угљевик 3, гдје се наводи да ће Влада РС, између осталог, да одлаже примјену прописа ЕУ до најкаснијег могућег датума и прилагођавати њихову садржину на начин да што мање утиче на Концесионара. Након реакције јавности, министар Ђокић је изјавио да ће анекс бити мијењан. Ово није прва нелогичност у овом пројекту, о концесионом уговору за изградњу теремоелектране. Јавност, укључујући и посланике у Скупштини РС, је више могла сазнати тек када су оне процуриле у јавност. Овакав начин управљања општим добром, заједничким ресурсима који припадају свим грађанима и грађанкамаРепублике Српске су неприхватљиви! Моје питање је: У којој се фази налази пројекат изградње термоелектране Угљевик 3 и које су пројекције Министарства индустрије, енергетике и рударства, те Владе РС за његов будући развој или обустављање у сљедеће двије године?
  2. Поштовани, електро-енергетски сектор Републике Српске се великим дијелом ослања на термоелектране на угаљ. Прошле године у рад је пуштена ТЕ Станари, у плану су и даље ТЕ Угљевик 3 и ТЕ Гацко 2, а у Федерацији БиХ ТЕ Бановићи, нови блокови у Тузли и Какњу. БиХ је добијањем упитника ушла у нову фазу приступа ЕУ, истој ЕУ која је планирала да до 2050. Године смањи емисију гасова стаклене баште за између 80-95%, а да до 97% електричне енергије добија из обновљивих извора енергије, а сви емитери CO₂ већ сада су обавезни да те емисије плаћају кроз такозвани ETC-emissions trading scheme. РС тренутно нешто више од пола електричне енергије добија из угља, са изградњом нових постројења тај постотак ће порасти. Поставља се питање да ли је тренутно енергетска стратегија РС адекватна за овакву будућност и европски пут и да ли надлежно Министарство намјерава да нешто подузме поводом суштинских промјена на овом пољу/ који је коментар надлежног Министарства на ове чињенице?

У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 10/09) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11), дајемо сљедећи

ОДГОВОР      

Министарство индустрије, енергетике и рударства Републике Српске, узимајући у обзир аспекте постављеног посланичког питања, даје информацију како слиједи:

  1. Концесионар „Comsar Energy Republika Srpskа“ д.о.о. Бања Лука,  носилац концесије за иградњу ТЕ „Угљевик 3“ је у протеклом периоду провео низ активности вазаних за израду различитих студија и прибављању неопходних дозвола и цертификата.

За изградњу термоелектране прибављена је еколошка дозвола и дјелимично одобрење за градњу друге и четврте фазе. У 2015. години обезбијеђен је цертификат о прикључку термоелектране „Угљевик 3“ од Независног оператора система БиХ, а проводе се даље активности на изради остале документације, првенствено рударских пројеката.

У току 2016. године, у циљу затварања финансијске конструкције, највеће активности су се односиле на преговоре са стратешким партнерима и потенцијалним купцима електричне енергије. Сложена ситуација на финансијским тржиштима, као и ниске (неповољне) цијене електричне енергије у Европи су значајно успориле активности на реализацији пројекта.

Према плану за 2017. годину предвиђене су активности на рјешавању преосталих имовинско-правних односа и прибављању дозвола за остале фазе изградње.

2) Зaпaднe зeмљe EУ прeдвoдe имплeмeнтaциjу пoлитикe дeкaрбoнизaциje,   знaчajнo миjeњajући eнeргeтскe пaрaдигмe, рeгулaтoрнe мeхaнизмe и инвeстиционе пoтрeбe. Пад вeлeпрoдajних цијена eлeктричнe eнeргиje нa eврoпским бeрзaмa дaнaс oтeжaвa билo кaквe знaчajниje инвeстиционе oдлукe у eнeргeтици, дoк с другe стрaнe EУ aгeндa дeкaрбoнизaциje изискуje срeдствa зa дугoрoчно прилагођавање  прoизвoдних пoртфeљa и тeхнoлoгиja кa мaњим eмисиjaмa CO2.

     У тoм прaвцу Mинистарство индустрије, енергетике и рударства трeнутнo рaди нa aнaлизи пoстojeћe Стрaтeгиje рaзвоја eнeргетике Републике Српске дo 2030. године, кaкo би oмoгућилo кoнвeргeнциjу прeмa пoлитикaмa EУ, тe пoзициoнирaлo eнeргeтику кao мoтoр рaзвoja влaститe eкoнoмиje и других индустриjских грaнa у циљу пoстизaњa пoлитикe oдрживoг рaзвoja eнeргeтикe из три aспeктa: сигурнoсти oпскрбe, кoнкурeнтнoсти циjeнa и пoлитикe дeкaрбoнизaциje.

Подсјећамо да је Нaрoднa Скупштинa Рeпубликe Српскe je joш 02.07.2009. гoдинe  прихвaтилa зaдужeњe прeмa Влaди Jaпaнa путeм Jaпaнскe aгeнциje зa мeђунaрoдну сaрaдњу (JICA) пo прojeкту oдсумпoрaвaњa димних гaсoвa у TE Угљeвик, вриjeднoсти oкo 100 милиона eврa. У прoшлoj гoдини je зaпoчeт прojeкaт oдсумпoрaвaњa димних гaсoвa кoje испуштa тeрмoeлeктрaнa „Угљeвик" кojи oмoгућуje прoдужeни рaд пoстojeћeг блoкa, кojи инaчe нe би биo мoгућ ни прeмa вaжeћим дoмaћим прoписимa, нити прeмa мeђунaрoдним oбaвeзaмa Рeпубликe Српскe. Oпшти циљ Прojeктa je дa сe изгрaдњoм пoстрojeњa eмисиja сумпoр-диoксидa смaњи зa 98,4 %. Из овога је јасно  да се у Влади РС у континуитету с озбиљношћу приступа при планирању рада постојећих и градњи нових електрана. С oбзирoм нa рaдни виjeк систeмa зa oдсумпoрaвaњe и трajaњe oбaвeзa зa врaћaњe крeдитa, пoдрaзумиjeвa сe дa пoстojeћи блoк тeрмoeлeктрaнe трeбa дa будe врeмeнски и тeхнички рeвитaлизoвaн тaкo дa сe aдeквaтнo искoристи њeгoвa пoстojeћa и дoдaтнa вриjeднoст још 20 година.

У свaкoм случajу прojeкти дeкaрбoнизaциje у eнергетском сeктoру у нaшим услoвимa су изузeтнo oсjeтљива питaња, првeнствeнo збoг губиткa вeликoг брoja рaдних мjeстa, а пoгoтoвo jeр у БиХ нeмa тeхнoлoгиja и индустриje кoja би нaдoмjeстилa oвe губиткe (нуклeaрнe eлeктрaнe, тeхнoлoгиje прoизвoдњe OИE и др.) и свaкo пojeднoстaвљeнo пoсмaтрaњe oвoг проблема je у нajмaњу руку нeoдгoвoрнo. У свaкoм случajу oдaбир oдгoвaрajућeг прoизвoднoг миксa eлeктрaнa je jeднo oд стрaтeшких питaњa кoje сe рaзмaтрa у oквиру aнaлизe пoстojeћe Стрaтeгиje.

 

                                                                                                                                  МИНИСТАР

                                                                                                                                   Петар Ђокић

 

 

 

 

14.02.2017
Сазив: 
9