Чубриловић за "Независне": Српска ће користити сва легитимна средства да би одбранила свој положај

Датум: 
22.06.2015 - 09:45

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић оцијенио је за бањалучке Независне новине да Република Српска треба искористити "сва могућа институционална, политичка и демократска средства, уколико се настави антидејтонско и неуставно дјеловање, а посебно притисци на Републику Српску".

У колумни за данашње издање "Независних", предсједник Чубриловић навео је да Република Српска изражава вољу и спремност за коришћење свих правних и политичких средстава да би се одбранили легитимни интереси и сачувао њен идентитет, потврђен Дејтонским споразумом.

Цјеловити текст колумне:

Једностраном одлуком представника муслиманског и хрватског народа, без сагласности српског народа као државотворног, Република Босна и Херцеговина је проглашена државом. С обзиром на то да захтјеви за остајањем у Југославији или конституисањем Републике српског народа БиХ нису прихваћени, започет је процес стварања Републике Српске, с циљем очувања државотворног, националног и духовног идентитета српског народа у БиХ. С пропашћу југословенске државе, пропао је и пројекат БиХ као "Југославије у малом"

Дејтонски мировни споразум, са Уставом, одговорио је на два највећа и најзначајнија захтјева: заустављање рата и прихватање уставног поретка који омогућава дугорочнију стабилизацију у БиХ. Двије деценије Дејтонског споразума показале су да је његово спровођење могуће, те да је живот народа у БиХ одржив на темељима и принципима тог међународног уговора.

Дејтонски споразум, са 11 анекса, спада у ред најзначајнијих међународних споразума с краја 20. вијека. Он је за Србе и Рeпублику Српску трајна, правна и политичка категорија. У међународном праву је општеприхваћен правни принцип према којем сви морају поштовати и спроводити међународне уговоре, а не мијењати их. Неприхватљиве су промјене које доводе у питање будућност Дејтона и односе у БиХ. Дејтонски споразум, са правног и политичког становишта, као међународни уговор, обавезује све потписнице да га поштују и досљедно извршавају. Учесници у преговорима били су равноправни политичко-правни субјекти који су, у присуству најмоћнијих држава свијета, потписали међународни уговор.

Ревизију Дејтона, углавном, траже ратни лидери, радикални националисти бошњачких политичких партија и неки вјерски представници. И поједини представници хрватског народа инсистирају на промјенама дејтонских рјешења. Такође, захтјеви за реформама, који се постављају као услов за прикључење ЕУ, у ствари, значе пренос надлежности са ентитета на ниво БиХ. Тиме се на неуставан начин мијења Дејтонски споразум.

Постојање Републике Српске била је потреба за очувањем идентитета Срба, као конститутивног народа, што је у складу са међународним правом и Повељом УН-а. Република Српска створена је и заснована на домаћем и међународном праву.

Република Срспка је, посредством Народне скупштине као највишег представничког, уставотворног и законодавног органа, потврдила посвећеност спровођењу, поштивању и очувању дејтонских рјешења.

БиХ, као држава, још увијек се конституише. На сцени су различита тумачења облика државног уређења и државне владавине. Посебно се разликују тумачења узрока, карактера и посљедица трагичних ратних сукоба. БиХ се заснива на принципу равноправности два ентитета и три конститутивна народа. Устав је несумњиво октроисани акт, уз једну специфичност – настао је као плод преговора, под окриљем најутицајнијих међународних актера. Устав никада није званично преведен на српски језик, тј. језик који се користи у БиХ и ентитетима. Постојећи Устав пружа довољно могућности да БиХ буде функционална, демократска и модерна држава и да, као таква, уђе у европске интеграције.

Неопходно је очувати уставноправни статус БиХ, територијални интегритет и равноправност ентитета, што подразумијева и равноправност конститутивних народа, грађана и осталих. Истовремено, потребно је вођење искреног дијалога између легалних и легитимних представника трију народа и осталих у БиХ.

Имајући у виду да је БиХ одржива само као земља компромиса, уставна реформа је немогућа без договора свих страна о свим питањима. Незрелост појединих политичких фактора се види и у томе што и даље говоре о укидању ентитета, односно Републике Српске, унитаризацији државе и централизацији власти. Ови покушаји су супротни цивилизацијским тековинама и европским вриједностима. Недостатак унутрашњег консензуса, замијењен је недемократским интервенцијама високог представника међународне заједнице у БиХ путем тзв. "привремених одлука" којима су наметани закони и амандмани на уставе ентитета. Наметање одлука од стране високог представника је упитно са становишта Анекса 10 Дејтонског споразума. Пренос надлежности је могуће једино промјенама Устава, уз сагласност ентитета.

Посебан изазов у процесу европских интеграција је усклађивање унутрашњег правног система са правном тековином ЕУ. Активностима везаним за процес европских интеграција треба да се баве сви нивои власти у БиХ. Уколико буде неопходно вршити уставне промјене ради приступања ЕУ, мора се водити рачуна о надлежностима ентитета. 

Република Српска изражава вољу и спремност за коришћење свих правних и политичких средстава да би се одбранили легитимни интереси и сачувао њен идентитет, потврђен Дејтонским споразумом. Посебно је неприхватљиво да Уставни суд БиХ, као и остали правосудни органи на нивоу БиХ, унутрашњим актима и грубим кршењем Устава, проширује своје надлежности. Потребно је утврдити однос у погледу оцјене легалитета и легитимитета доношења и  даљњег важења бројних одлука уставоправног карактера, првенствено на штету српског народа, које је донио Уставни суд БиХ од 2001, након што је истекло пет година мандата првих страних судија.

Пресуде изречене од стране Хашког трибунала нису допринијеле помирењу и утврђивању истине о ратним сукобима у региону. Хашки суд је најчешће процесуирао одговорне за злочине над бошњачким, рјеђе над хрватским и веома ријетко одговорне за злочине над српским народом. Такође, подржавамо активни рад институција Републике Српске на истраживању и процесуирању ратних злочина 1991–1995, као и тражењу несталих.

Неопходан је постићи јединствен став и дјеловање представника Републике Српске у органима и институцијама у БиХ.

Послијератни развој БиХ започео је на основу Дејтонског споразума, у чијем провођењу је важну улогу имала међународна заједница. Одобрена су значајна средства за послијератну обнову БиХ. Та помоћ је, у већини случајева, утрошена за повратак избјеглих и расељених лица, за обнову саобраћајница, комуналне инфраструктуре, обнову школа. Обнова и оживљавање привреде нису имали очекивани резултат.

Приватизација је имала бројна негативна обиљежја и изузетно слаб исход. Многа предузећа су завршила у стечају. За посљедицу то је имало високу стопу незапослености, која је порасла на 40 одсто. Скоро 30 одсто становништва налази се у стању потребе за социјалном заштитом.

Од два милиона становника БиХ, који су у рату протјерани или расељени, повратак је остварило око милион њих. Они који су се вратили и имају проблема са одрживошћу повратка.

Историјски циљ спровођења Дејтонског споразума мора да буде изградња мира и консолидација демократије у БиХ. Њена самоодрживост биће реалност тек кад се испуне услове за европске интеграције. Промјена дејтонских рјешења, на путу европских интеграција, могућа је само у заједничком напору БиХ, ентитета, конститутивних народа и осталих.  

Уколико се и даље настави антидејтонско и неуставно дјеловање, посебно притисци на Републику Српску, неопходно је да она, с циљем заштите свог територијалног интегритета и очувања националног интереса, предузме сва могућа институционална, политичка и демократска средства.

Двије деценије након Дејтонског споразума, једино уважавањем реалности и свих права конститутивних народа, БиХ и њени ентитети могу кренути у правцу политичке стабилизације, економског развоја и друштвеног напретка, што је, у основи, и смисао дејтонских рјешења.