Предсједник Чубриловић у манастиру Крка: Развијати свијест о очувању српске баштине

Датум: 
18.08.2015 - 23:00

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је вечерас да ће обиљежавање 400 година од оснивања Богословије у манастиру Крка и 100 година од упокојења епископа далматинског Никодима Милаша допринијети развоју свијести код Срба о потреби очувања њихове културе и традиције.Чубриловић је рекао да је значај овог манастира за чување традиције, писма, али и спомена на боравак Срба на овим просторима утолико већи, ако се има у виду скорашња забрана употребе ћирилице и рушење споменика који обиљежавају српске трагедије на појединим просторима Хрватске.

- Манастир који потиче из 14. вијека говори у прилог томе да су Срби на овим просторима присутни вијековима. Мислим да је наша обавеза да се нађемо данас и сутра овдје и да присуствујемо овим годишњицама, јер нису у питању десетине већ стотине годинe - поручио је Чубриловић након свечане академије у порти овог манастира, посвећене овим јубилејима.

У манастиру Крка данас и сутра обиљежава се Сведалматински сабор, те 400 година од оснивања Богословије и 100 година од упокојења епископа далматинског Никодима Милаша.

Свечаној академији присуствовао је и патријарх српски Иринеј, који ће сутра служити Свету архијерејску литургију, уз саслужење више епископа Српске православне цркве.

Манастир Крку подигла је 1350. године српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, удата за хрватског кнеза Младена Другог Шубића, посветивши га Светом арханђелу Михаилу.

По благослову патријарха Пајсија Јањевца и митрополита дабробосанског Теодора, при манастиру Крки је 1615. основано богословско училиште, које је радило до турске најезде 1647. године.

Манастирска братија вратила се у манастир 1650. године, а Богословија је поново отворена тек 1964.

У току посљедњег рата манастир је похаран, али не битније, јер су га хрватске власти заштитиле од вандализма.

Богословија, која је при манастиру постојала од 1964, премјештена је прво на Дивчибаре, потом у Фочу, а обновљена је настојањем епископа далматинског Фотија 2001. године. /крај/нн/мсб