Предсједник Чубриловић у интервјуу за „Глас Српске“, Српско јединство кључни услов за уставне промјене

Датум: 
25.02.2019 - 13:15

Доношење Устава Републике Српске, 28. фебруара 1992. године, био је храбар и визионарски корак српских посланика у тадашњој Скупштини СР БиХ, којим су ударени темељи Српске, на којима и данас стојимо, а уставне промјене које се наговјештавају морају бити плод договора и консензуса.

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поводом обиљежавања 27 година од усвајања првог Устава Српске.

Приступити том послу, у то вријеме, каже, био је веома храбар корак, који је направљен свега неколико мјесеци након оснивања Скупштине српског народа у БиХ, чиме је означено стварање Српске.

- Тиме су постављени темељи њеног уставног и правног система на којима стојимо и опстајемо све ове године. Јер, кућа је чврста колико јој је чврст темељ. Устав је успоставио и потврдио Републику Српску у којој су грађани равноправни и слободни. Улога Народне скупштине у оснивању Републике Српске била је кључна и одлучујућа. Од доношења Декларације о проглашењу Републике српског народа у БиХ, па све до избора и конституисања органа и институција, установљених првим Уставом, обављала је и функције свих државних органа у Републици. Скупштина се, од тада до данас, стално бори за очување Српске, а тако ће бити и у будућности - рекао је Чубриловић.

ГЛАС: Устав гарантује очување и заштиту уставноправног поретка Српске. Да ли сте задовољни поштивањем тог највишег правног акта?

ЧУБРИЛОВИЋ: Устав је неопходно стално чувати, јер је константно изложен нападима, те покушајима потпуних и суштинских измјена. Први Устав је преживио и интервенције високих представника који су често на Устав дјеловали наметнутим амандманима. Иако су мимо политичке воље Републике Српске интервенисали у измјенама нашег највишег правног акта, тиме су урадили и нешто друго - признали су континуитет Устава од 1992. године до данас, а тиме и постојање Српске од те године, односно постојање Републике Српске прије потписивања Дејтонског споразума, о чему стално имамо спорења када дође 9. јануар и обиљежавање Дана Републике. Устав је мијењан и допуњаван 17 пута и донесено је више од 120 амандмана. Устав је гаранција очувања уставноправног поретка и идентитета Републике Српске.

ГЛАС: У посљедње вријеме се све чешће спомиње да ће Српска добити нови Устав. Да ли је дошло вријеме за то?

ЧУБРИЛОВИЋ: За улазак у уставне промјене потребна је шира сагласност политичких партија. Устав није нешто што се често и са малим разлозима мијења. Ако се постигне висок степен сагласности и у редовима позиције и опозиције, требало би томе приступити. 

ГЛАС: Очекујете ли ту сагласност?

ЧУБРИЛОВИЋ: Мислим да у садашњем стању нема никаких проблема да се томе приступи. Политичке странке са сједиштем у Републици Српској су потпуно свјесне те ситуације и спремне да то ураде. А то је и наша обавеза након чланства БиХ у Савјету Европе.

ГЛАС: Нацртом амандмана на Устав прије више од деценије, који су на крају заустављени, било је предвиђено да се из Устава, између осталог, брише смртна казна и да Бањалука буде уписана као главни град? Да ли сте сагласни са тим?

ЧУБРИЛОВИЋ: Клуб Бошњака у Вијећу народа од 2012. године блокира доношење 29 амандмана на Устав, међу којима је и онај којим главни град није Сарајево, него Бањалука, те амандман којим се укида смртна казна. Ту је још и амандман којим се забрањује дискриминација, којим се гарантује право на слободу и безбједност личности, обезбјеђује право на правично суђење и тако даље. Дуже вријеме је присутна обавеза да смртна казна буде избрисана из Устава, а Бањалука је де факто главни град, иако у Уставу пише нешто друго. То су свакако разлози због којих треба да дође до промјене Устава, али понављам да је за то потребна политичка сагласност у великом степену.

ГЛАС: Зелено свјетло за промјену Устава, под условом да прође у парламенту, мора дати и Вијеће народа, а појединци су спомињали да је потребно да и та институција доживи одређене промјене да се не би злоупотребљавао механизам виталног националног интереса, што се дешавало од стране Клуба Бошњака?

ЧУБРИЛОВИЋ: Вијеће народа Републике Српске често злоупотребљава институт виталног националног интереса, посебно од стране Клуба Бошњака. С обзиром на то да су том Вијећу дата овлашћења, најчешће од стране високог представника, сва његова улога у функционисању политичког система Републике Српске је спорна.

ГЛАС: Да ли сте задовољни почетком рада новог сазива парламента и понашањем посланика?

ЧУБРИЛОВИЋ: Задржали смо ефикасност, а то потврђују чињенице да смо једини на вријеме усвојили буџет и друга важна акта за функционисање Републике. Проблема у раду има. Много времена трошимо на непотребне реплике, повреде Пословника и криве наводе. У парламенту не би требало да се води непрестана предизборна кампања јер је то највиши орган власти, у коме се одлучује о важним питањима за грађане и функционисање система. Треба да се посланици усмјере ка ефикаснијем раду, а мање политичкој промоцији, за коју ће бити времена. Парламент треба и мора да остане кућа демократије. Имамо припремљен и програм рада за ову годину и вјерујем да ћемо остати најефикаснији парламент у БиХ.

ГЛАС: Како оцјењујете политичку ситуацију у Републици Српској и БиХ? Очекујете ли скоро формирање власти на заједничком нивоу?

ЧУБРИЛОВИЋ: Већина у Народној скупштини је веома чврста и стабилна и то гарантује стабилност свих институција и цијелог друштва, али повлачи и већу одговорност за одлуке које доносимо. На другим нивоима је ријеч о математичким већинама. Било би добро да се што прије формира власт на нивоу БиХ. Треба више да радимо на стварима о којима можемо да нађемо заједнички језик, а мање на ономе о чему тренутно немамо јединствен став.

ГЛАС: Једна од ствари о којима нема сагласности је чланство БиХ у НАТО-у, а у ФБиХ јачају напори да се земља угура што прије у тај савез. Како гледате на то и колика је снага Резолуције о војној неутралности коју је усвојила Народна скупштина РС?

ЧУБРИЛОВИЋ: Резолуција је јака колико је јака Република Српска. Сви смо, на примјер, за Европску унију и треба да радимо на томе, а ствари о којима се не слажемо треба оставити будућем времену и пратити шта ће се дешавати у окружењу.

ГЛАС: Налазите се на челу ДЕМОС-а, странке која је недавно основана након што сте се разишли са ДНС-ом. Да ли сте задовољни подршком?

ЧУБРИЛОВИЋ: Истина је да сам са још три посланика и предсједником Регионалног одбора Бањалука искључен из ДНС-а. Веома је добар почетни успјех ДЕМОС-а јер смо, за веома кратко вријеме, формирали велики број локалних одбора, а уз нас је и већи дио чланства из претходне странке. ДЕМОС је на добром путу. Надам се да ћемо наставити овим темпом. Бићемо странка која ће радити, првенствено, за Републику Српску и народ. Своју снагу ћемо показати на локалним изборима сљедеће године.