Предсједник Чубриловић присуствовао обиљежавању Дана сјећања на жртве злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић данас је у Доњој Градини код Козарске Дубице присуствовао централној манифестацији обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Предсједник Чубриловић, предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Жељка Цвијановић положили су, у име институција Српске, вијенац на гробном пољу "Тополе" у Спомен-подручју Доња Градина невино страдалим жртвама усташког злочина-геноцида.

Вијенац је положио и изасланик члана Предсједништва БиХ из реда српског народа Младена Иванића, а у име институција Србије, вијенац је положила предсједник Скуштине Србије Маја Гојковић.

Вијенце су положиле и делегације јасеновачких логораша из Србије и логораша Другог свјетског рата из Републике Српске, као и делегације Јевреја из Израела и јеврејских заједница из Републике Српске, те Рома из Србије и Српске.

На гробном пољу "Тополе" у Спомен-подручју Доња Градина вијенац су положили и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк и представници амбасада Русије, САД, Њемачке, Холандије, Словеније и Велике Британије у БиХ, као и представници ОЕБС-а и ОХР-а. Вијенац је положила и делегација општине Козарска Дубица.

Након полагања вијенаца на гробном пољу "Храстови" у Спомен-подручју Доња Градина,  служен је парастос и помен за невино страдале жртве српског, јеврејског и ромског народа.

Молитвени помен за страдале Србе на гробном пољу "Храстови" служио је Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Молитву на јеврејском језику за страдале сународнике читао је главни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел, а члан Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић прочитао је молитву на ромском језику.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима.

"Ово је мјесто које наводи човјека да ћути, јер нема шта да каже, а сада знам да морамо да говоримо о овоме, да не би било заборављено и однесено у нека тамна мјеста историје и да се на би поново поновио ужасан бол и јаук, који су могле да чују само крошње изнад нас и небо", рекао је Додик на комеморативном скупу у Доњој Градини.

Предсједник Скупштине Србије Маја Гојковић истакла је да се о страдањима у Јасеновцу, једном од најстрашнијих концентрационих логора у Другом свјетском рату, мора гласно говорити и да на садашњим и будућим генерацијама остаје да о томе свједоче и упозоравају човјечанство.

Обиљежавању Дана сјећања у Доњој Градини присуствовали су министри у Влади Српске, посланици у Народној скупштини Српске, посланици у парламенту БиХ, шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арије Ливне, министар одбране Србије Александар Вулин, представници политичких партија из Републике Српске, те министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић.

Полагању вијенаца присуствовали су и потомци логораша, бројни грађани, ученици појединих школа у Српској, као и и остали бројни гости и званичници из Републике Српске и Србије.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар "Симон Визентал", закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је више од 20.000 дјеце.

Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог свјетског рата 1945. године и слома Независне Државе Хрватске.

Доња Градина била је једно од највећих стратишта јасеновачког логора, гдје су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.