Посланици наставили рад расправом о Приједлогу закона о измјени и допуни Закона о тржишту хартија од вриједности.

Сједница Народне скупштине Републике Српске настављена је данас (сриједа) у 10 часова разматрањем по хитном поступку Приједлога закона о измјени и допуни Закона о тржишту хартија од вриједности чији циљ је унапређење тржишта хартија од вриједности, усаглашавање са директивама ЕУ и усклађивање са Законом о привредним друштвима.

"Овим законом се врши редефинисање процента за које је приликом стицања или повећања висине удјела у основном капиталу или гласачким правима у брокерским друштвима потребно одобрење Комисије за хартије од вриједности", навео је министар финансија Зоран Тегелтија, образлажући наведени документ посланицима.

Нацртом закона о пореском систему Српске уређује се порески систем и успоставља регистар пореских и непореских давања. Циљ предложеног закона је стварање правила на основу којих ће увођење, мијењање или укидање било којег пореског или непореског давања у Републици Српској бити у функцији креирања оптималног пореског оптерећења свих пореских обвезника.

У образложењу Нацрта закона о пореском систему наводи се да је циљ успостављања регистра пореских и непореских давања, јачање транспарентности увођења и наплате јавних прихода, јачање јавне контроле над фискалним оптерећењем привреде и грађана, те сарадња власти, грађана и привреде у креирању повољнијег пословног амбијента који ће доприносити повећању конкурентности домаће привреде и расту животног стандарда становништва.

Народна скупштина данас, у наставку 21. посебне сједнице, разматрала је и Приједлого одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за наредну годину, којим се одобрава дугорочно задуживање Српске у максималном износу до 411.100.000 КМ.

Та средства биће употријебљена за намјене прописане Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, наводи се у образложењу овог документа.

Начини обезбјеђивања средстава могу бити кредитна задужења код Међународног монетарног фонда, Свјетске банке, кредитно задужење код финансијских институција уз гаранцију Свјетске банке, кредитно задужење код домаћих и иностраних кредитора и емисија дугорочних хартија од вриједности.

Стање укупног дуга Републике Српске на дан 30. септембар, према коначним подацима, износи 5.414,69 милиона КМ, а укупног дуга који подлијеже законском ограничењу износи 5.381,05 милиона КМ или 56,66 одсто процијењеног бруто домаћег производа.

У наведеном документу се подсјећа да стање јавног дуга Републике Српске на дан 30. септембар, према коначним подацима, износи 4.364,59 милиона КМ, а јавног дуга који подлијеже законском ограничењу износи 4.330,95 милиона КМ или 45,60 одсто процијењеног БДП-а за ову годину.

Разматрањем Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит и Приједлога закона о престанку важења Закона о посебном доприносу за солидарност, по хитном поступку, Народна скупштина Републике Српске у уторак увече завршила је први дан наставка 21. посебне сједнице.

Циљ Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит је усклађивање правила опорезивања пореза на добит са начелима међународног опорезивања.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија истакао је да ће усклађивањем правила опорезивања бити онемогућено двоструко опорезивање пореза на добит између Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта.

Образлажући Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о Агенцији за банкарство Српске, министар финансија Зоран Тегелтија рекао је да су циљ измјена и допуна овог Закона проширење надлежности Агенције за консолидовани надзор и реструктурисање банака, уважавајући принципе утврђене релевантним директивама ЕУ.

Овим законским ријешењем предложено је успостављање одбора за надзор и одбора за реструктурирање као два независна тијела у оквиру Агенције ради разматрања кључних одлука у вези са надзором, односно реструктурисањем банке, који надлежној организационој јединици Агенције дају препоруке за доношење коначних одлука.

Основни разлози за доношење овог приједлога закона садржани у потреби његовог усклађивања са предложеним рјешењима у Приједлогу закона о банкама, којим се проширује надзорна функција Агенције за банкарство и уводи реструктурисање банака са циљем јачања финансијског система Српске.

Народна скупштина Републике Српске у уторак је разматрала и Приједлог закона о банкама Републике Српске - по хитном поступку.

Образлажући пред посланицима Приједлог закона о банкама, министар финансија Зоран Тегелтија рекао је да се њим уређује и престанак рада банака у Српској, као и заштита корисника банкарских услуга. Он је нагласио да се доношењем новог закона жели се постићи подизање нивоа отпорности појединачне банке и цјелокупног банкарског система

Министар Тегелтија је рекао да се новим законом прописује да нико осим банке не може примати депозите или друга повратна средства, нити давати кредите и издавати платне картице, ако нема дозволу Агенције за банкарство.

"Законским одредбама прописује се банци забрана закључивања споразума, доношење одлука или других аката којима се нарушава тржишна конкуренција и обавезује банка на примјену одредаба закона који уређује заштиту тржишне конкуренције", рекао је Тегелтија и додао да се законом прописује када Агенција за банкарство може одузети дозволу за рад банци.

Приједлогом закона о банкама посебно се уређују подручја у којима су присутне мањкавости које је потребно отклонити. Уводе се и бројне новине, које се прије свега односе на: израду планова опоравка самих банака, утврђују се мјере за побољшање њиховог финансијског положаја; предузимање мјера ране интервенције Агенције у случају значајног погоршања стања банке; успостављање правног система за реструктурирање проблематичних банака и утврђивање надлежности Агенције за спровођење овог поступка.

Одредбе о реструктуирању банака уводе се ради предузимања мјера које треба да спријече или ублаже наступање кризних ситуација код појединачне банке, али и банкарског и финансијског система у цјелини, а самим тим и обезбиједе ефикасно реструктуирање банке која не може или вјероватно неће моћи да настави пословање.

У првом дијелу засједања, одржаном у четвртак и петак прошле седмице, Народна скупштина Републике Српске усвојила је Буџет Републике Српске за 2017. годину и Закон о извршењу буџета за 2017. годину.

Народна скупштина усвојила је и Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. година, документ који замјењује досадашњи документ Економска политика, а којег је Народна скупштина усвајала уз Буџет за сваку наредну годину.

Посланици су усвојили и Закон о измјени и допуни Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске, Закон о измјени и допуни Закона о платама запослених у области просвјете и културе Републике Српске, Закон о измјени и допуни Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске, Закон о измјени и допуни Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, Закон о измјени и допуни Закона о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске, Закон о измјени и допуни Закона о платама запослених у јавним службама Републике Српске.

По овим законима се основна плата увећава за сваку годину радног стажа за 0,3 одсто до навршених 25 година стажа, а за више од 25 година основна плата се увећава за сваку навршену годину радног стажа за 0,5 одсто.