Окончана 20. редовна сједница Народне скупштине Републике Српске

Датум: 
20.07.2017 - 17:30

Народна скупштина Републике Српске усвојила је на 20. редовној сједници пет закона, три нацрта закона, двије стратегије и више извјештаја републичких комисија и агенција.

Посланици су усвојили Закон о интервентним набавкама – по хитном поступку којим се уређује начин интервентних набавки производа, робе и средстава у условима озбиљних поремећаја на тржишту Републике Српске.

Финансијска средства за интервентне набавке производа, робе и средстава у условим озбиљних поремећаја на тржишту Републике Српске обезбјеђују се у буџету Републике.

Након стечаја у Робним резервама Републике Српске, циљ нових рјешења из овог закона је да се обезбиједи континуитет снабдијевања тржишта и становништва Републике Српске основним пољопривредним и индустријско – прехрамбеним производима у условима озбиљних поремећаја на тржишту.

Усвојен је амандман по којем се Влада обавезује да једном годишње Народној скупштини Републике Српске поднесе извјештај о реализацији Плана интервентних набавки.

Усвојен је и Закон о вјештацима Републике Српске уз више амандмана прихваћених у цијелости или дјелимично, као и Закон о ветеринарству у Републици Српској. Усвојени су Закон о измјенама и допунама Закона о ветеринарско-медицинским производима и  Закон о измјенама и допунама Закона о водама.

Посланици су подржали Стратегију развоја локалне самоуправе у Републици Српској за период 2017 – 2021. године и Стратегију развоја културе Републике Српске 2017 – 2022.

Народна скупштина усвојила је и Нацрт закона о Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству – приједлог предсједника Републике којим се уређује: оснивање, статус, дјелатност, организација Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења и повреда дјеце у иностранству, извори и начин прикупљања средстава Фонда, начин расподјеле средстава Фонда, те праћење рада Фонда.

Нацрт закона о Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству упућен је у јавну расправу у трајању од 60 дана, а за спровођење расправе задужен је Кабинет предсједника Републике Српске.

Усвојен је и Нацрт закона о Правобранилаштву Републике Српске, који је такође упућен у јавну расправу у трајању од 60 дана, те Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о прекршајима Републике Српске.

На 20. редовној сједници усвојено је више извјештаја:   Извјештај Комитета за координацију надзора финансијског сектора Републике Српске за 2016. годину; Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске 01.01.2016 – 31.12.2016. и Извјештај о пословању и резултатима рада са финансијским извјештајем Агенције за банкарство Републике Српске за 2016. годину; Извјештаји Комисије за хартије од вриједности Републике Српске; Извјештај Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о раду за 2016. годину и Извјештај Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске о раду за 2016. годину.

Годишњи извјештај Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине за 2016. годину скинут је са Дневног реда ове сједнице.

Посланици су усвојили и Информацију о дугу са стањем на дан 31.12.2016. године и Информацију о стању у области пензијског и инвалидског осигурања у Републици Српској за 2016. годину.                     

Усвојена је и Одлука о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци – Међународној банци за обнову и развој по Пројекту јачања банкарског сектора (8741 – БА).  

Народна скупштина изабрала је Милимира Говедарицу на дужност правобраниоца Републике Српске, а Бориславa Јеличићa на дужност замјеника правобраниоца Републике Српске у сједишту замјеника Бањалука, оба на период од четири године.

Парламент Српске изабрао је за чланове Републичке изборне комисије Оливера Благојевића, Слађану Шкрбић, Жељку Косјерину, Слободана Софића, Славка Зовкића, Бекира Омеровића и Александра Радету.

Народна скупштина је, на приједлог предсједника Републике Српске, изабрала Миленка Крајишника за предсједника Фискалног савјета Републике Српске и Бранка Крсмановића и Сашу Стевановића за чланове Савјета.

Парламент је Славицу Лукић разрјешио дужности члана Комисије за жалбе, на лични захтјев.

Двадесета сједница Народне скупштине Републике Српске у четвртак, 20. јула, трећег дана засједања, настављена је расправом о Приједлогу одлуке о прихватању задужења Републике Српске према Свјетској банци – Међународној банци за обнову и развој по Пројекту јачања банкарског сектора.

Прије тога, посланици су размотрили Информацију о стања у области пензијског и инвалидског осигурања у Републици Српској за 2016. годину.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је у посљедњим годинама заустављен негативан тренд смањивања односа броја осигураника према броју корисника права из система пензијског и инвалидског осигурања у Српској.

"Без обзира што је заустављен негативан тренд смањивања броја осигураника према броју пензионера и даље је непходно предузимати одговарајуће мјере на повећању броја осигураника у реалном сектору", истакао је Савановић у парламенту Републике Српске представљајући информацију о стању у области пензијског и инвалидског осигурања у Републици Српској за 2016. годину.

Према његовим ријечима, иако се од почетка 2016. године пензијски систем финансира из буџета Републике, неопходно је побољшати наплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, како редовних, тако и заосталих, те спријечити злоупотребе неплаћања доприноса, кашњења доприноса, те плаћање доприноса за већину запослених по најнижој основици.

"С циљем сузбијања сиве економије, неопходно је да надлежни инспекцијски органи предузимају ефикасније мјере за спречавање неформалног, односно непријављеног стажа", нагласио је Савановић.

Обављена је расправа о Информацији о дугу са стањем на дан 31.12.2016. године.

Из скупштинске процедуре повучен је Годишњи извјештај Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине за 2016. годину.

Посланици су обавили расправу о Извјештају Републичке комисије за утврђивање сукоба интереса у органима власти Републике Српске о раду за 2016. годину и Извјештају Комисије за жалбе о раду за 2016. годину.

Прије тога, обављена је расправа о Извјештају Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске о раду за 2016. годину.

Обављена је расправа о Извјештајима Комисије за хартије од вриједности Републике Српске: а) Извјештају Комисије за хартије од вриједности Републике Српске о стању на тржишту хартија од вриједности за 2016. годину, б) Извјештају Комисије за хартије од вриједности Републике Српске о раду за 2016. годину и в) Извјештају Комисије за хартије од вриједности Републике Српске о финансијском пословању за период 01.01. – 31.12.2016. године.

Посланици су размотрили и Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске 01.01.2016 – 31.12.2016. и Извјештај о пословању и резултатима рада са финансијским извјештајем Агенције за банкарство Републике Српске за 2016. годину.

Обављена је расправа о Извјештају Комитета за координацију надзора финансијског сектора Републике Српске за 2016. годину.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да ће кључне активности Комитета за коодинацију надзора финансијског сектора Републике Српске у наредном периоду бити јачање финансијског сектора и његове отпорности на поремећаје.

Образлажући извјештај овог Комитета за 2016. годину у парламенту Републике Српске, Тегелтија је рекао да ће посебна пажња Комитета у наредном периоду бити усмјерена на спровођење строжих правила пословања банака и успостављање правног оквира за реструктурисање банака ради обезбјеђења стабилног и сигурног финансијског система и заштите депонената, као и веће тржишне дисциплине пословања банака.

"У области осигурања, чланице Комитета ће дати допринос осавремењивању регулаторног оквира којим се уређује пословање друштава за осигурање, а са посебном пажњом пратиће се даље спровођење поступка преобликовања инвестиционих фондова", истакао је Тегелтија.

Посланици су обавили расправу о Приједлогу стратегије развоја културе Републике Српске 2017 – 2022.

Стратешки циљеви приједлога стратегије развоја културе Републике Српске 2017-2022. година су успостављање система транспарентне културне политике, висок степен умјетничке продукције и професионализација, културна писменост, интернационализација и присуство на међународној сцени и децентрализација.

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, образлажући поменути документ у Народној скупштини, рекао је да без културе и релативне слободе коју подразумијева, друштво, чак и оно које је савршено, постаје џунгла.

Он је додао да ће ресорно министарство дугорочно наставити да ради на унапређењу културе и умјетности, те да Српска треба да улаже више средстава да би јој се то у будућем периоду вратило вишеструко.

"Друштво би без културе и умјетности било огољено, лишено сржи и без идентитета", рекао је Малешевић.

Један од основних задатака садржаних у приједлогу ове стратегије, односно институција и установа културе је подизање стваралачких квалитета и нивоа умјетничке продукције домаћег кадра.

Посланици су обавили расправу о Приједлогу стратегије развоја локалне самоуправе у Републици Српској за период 2017 – 2021. године.

Приједлог стратегије развоја локалне самоуправе у Републици Српској за период 2017-2021. година темељи се на седам принципа - владавини права и дјеловање са интегритетом, демократичност, ефикасност, самосталност, јавност, финансијска одрживост и системски приступ у планирању и управљању локалним развојем.

Образлажући приједлог стратегије у парламенту Републике Српске, министар управе и локалне самоуправе Српске Лејла Решић појаснила је да владавина права и дјеловање са интегритетом подразумијева да се органи јединица локалне самоуправе придржавају Устава, закона и других прописа, дјелују са интегритетом и показују високе етичке вриједности у свим својим одлукама.

Према њеним ријечима, демократичност подразумијева високу партиципацију грађана у процесима, који су од значаја за јединице локалне самоуправе.

Решићева је рекла да ефикасност подразумијева спровођење надлежности додијељених јединицама локалне самоуправе, као и обављање јавних услуга на најбољи начин у интересу грађана.

Обављена је расправа о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о прекршајима Републике Српске.

Министар правде Републике Српске Антон Касиповић рекао је да је Нацртом закона о измјенама и допунама Закона о прекршајима Републике Српске предвиђено да се и трошкови принудне наплате воде као дуг у регистру који води Пореска управа.

Касиповић је, образлажући ово законско рјешење, рекао да је признањем окривљеног за учињени прекршај и његово прихватање одговорности плаћањем новчане казне додатно разјашњен институт прихватања одговорности, па се прописује да окривљени касније не може негирати одговорност, нити се жалити на висину казне или врсту било које санкције или трошкова.

Посланици су размотрили Нацрт закона о Правобранилаштву Републике Српске.

Нацртом закона о Правобранилаштву Српске се уређује његова организација, надлежност, дјелокруг пословања и начин рада, као и начин заступања имовинских права и интереса Српске и јединица локалне самоуправе.

Министар правде Српске Антон Касиповић рекао је да је новина у предложеном законском рјешењу могућност да градови који у свом саставу немају општине могу непосредно или самостално заступати своја права и интересе пред судом и другим надлежним органима у имовинско-правним споровима, о чему одлуку доноси градоначелник за сваки конкретан предмет.

Касиповић је навео да је новина и прописивање правобраниоцу обавезе да овласти једног од замјеника правобраниоца који ће имати сва права и обавезе и одговорности у случајевима његовог одсуства са посла или престанка функције до избора новог правобраниоца.

Прије тога, обављена је расправа о Нацрту закона о Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству – приједлог предсједника Републике.

Циљ Нацрта закона о Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству јесте да омогући обољелој дјеци из Републике Српске дијагностику и лијечење у иностраним здравственим установама. 

Генерални секретар предсједника Републике Српске Синиша Каран је, образлажући ово законско рјешење, чији је предлагач предсједник Српске Милорад Додик, навео да се закон односи на дјецу, држављане Српске и осигуранике Фонда здравственог осигурања /ФЗО/, којој није могуће пружити адекватну здравствену услугу у здравственим установама у Српској, као ни у установама са којима ФЗО има потписан уговор.

Он је појаснио да ће управни одбор фонда пратити намјенско трошење средстава фонда, која ће бити прикупљана из посебног доприноса за солидарност од 0,25 одсто од нето плате запослених у Српској, посебног доприноса који ће уплаћивати општине и градови, те донација организација, предузећа и појединаца и осталих средстава.

Каран је рекао да ће законским актом бити уређено оснивање, статус, дјелатност, те организација фонда, као и извори и начин прикупљања средстава, расподјеле средстава и праћење рада овог фонда.

"Сједиште фонда биће у Бањалуци, а његов рад биће јаван. Овој дјеци је потребна наша солидарност и то су грађани Српске показали протеклих година", истакао је Каран.

Обављена је расправа о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о водама.

Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о водама се дефинише управљање ризицима од поплава.

Образлажући овај приједлог закона у парламенту Републике Српске, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стево Мирјанић рекао је да је циљ његовог доношења обезбјеђивање управљања ризицима од поплава и избјегавање или смањење директних или индиректних штета насталих усљед поплава.

Мирјанић је истакао да је овај приједлог закона усклађен са Стратегијом интегралног управљања водама Републике Српске 2015-2024. године.

Посланици су обавили расправу о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о ветеринарско - медицинским производима.

Приједлогом закона о измјенама и допунама Закона о ветеринарско-медицинским производима јасније и прецизније се прописују поједине његове одредбе, олакшава примјена у пракси и онемогућава неконтролисана употреба ових производа.  

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стево Мирјанић је, образлажући ово законско рјешење, рекао да се изради закона приступило и ради дефинисања производње и регистрације промета на мало и велико, као и контроле квалитета ветеринарско-медицинских производа у складу са ЕУ прописима, с циљем постизања адекватне заштите здравља људи и животиња.

"Ветеринарско-медицински производи су важни и могу причинити велику штету ако се исправно не користе", рекао је Мирјанић.

Он је навео да су најзначајније измјене пооштравање контроле набавке и употребе ветеринарско-медицинских производа од стране власника животиња.

Обављена је расправа о Приједлогу закона о ветеринарству у Републици Српској.

Приједлогом закона о ветеринарству у Републици Српској се ефикасније уређује контрола кретања животиња, као и контрола њихових болести што директно утиче на безбједност хране животињског поријекла.

Образлажући приједлог закона у парламенту Републике Српске, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Стево Мирјанић рекао је да се овим законским рјешењем уређују услови и начин обављања ветеринарске дјелатности, заштите здравља животиња, откривање, спречавање појаве, сузбијање и искорјењивање заразних болести животиња, те спречавање болести које су заједничке за животиње и људе.

Овим приједлогом закона дефинисано је спровођење мјера ветеринарског јавног здравља, ветеринарско-здравствена контрола узгоја и промета животиња, производа животињског поријекла, хране за животиње, воде и нуспроизвода животињског поријекла, репродукције животиња, обиљежавања животиња, као и рад ветеринарске коморе, наводи се у образложењу овог законског рјешења.

Посланици су обавили расправу о Приједлогу закона о вјештацима Републике Српске.

Приједлог закона о вјештацима Републике Српске прецизније дефинишу области вјештачења, општe и посебнe условe за именовање вјештака, те права, обавезе и принцип утврђивања одговорности и надзора над њиховим радом како би се омогућила досљедна примјена наведених одредаба у пракси.

Министар правде Републике Српске Антон Касиповић рекао је, образлажући ово законско рјешење у парламенту Српске, да је претходни текст Закона о вјештацима Републике Српске у примјени од 2005. године, а измјене и допуне наведеног закона услиједиле су 2008.

Он је нагласио да су током примјене овог закона уочене бројне неправилности, као и непрецизна законска рјешења која су доводила до отежане примјене у пракси.

"Приликом израде текста приједлога овог закона формирана је радна група, гдје су нама из Министарства помагали стручњаци из појединих области, а све с циљем да бисмо дошли до што квалитетнијег закона. Вјештачење је један од битних дијелова поступка пред судовима и може бити од велике користи правосуђу. Ако није прецизирано, може бити проблем", рекао је Касиповић.

Прије тога, обављена је расправа о Приједлогу закона о интервентним набавкама - по хитном поступку.

Министар трговине и туризма Републике Српске Предраг Глухаковић сматра да ће се Приједлогом закона о интервентним набавкама обезбиједити континуитет снабдијевања тржишта и становништва Српске основним пољопривредним и индустријско-прехрамбеним производима неопходним за исхрану становништва у условима озбиљних поремећаја на тржишту.

Образлажући Приједлог закона у Народној скупштини Републике Српске, Глухаковић је рекао да је овим законским рјешењем предвиђено да Влада Републике Српске годишње доноси план интервентних набавки, који би садржавао одредбе о врсти робе, количини и вриједности производа робе и средстава.

"Овај план би се доносио на основу евиденције о закљученим уговорима са носиоцима снабдијевања. Носиоци снабдијевања у јединицама локалне самоуправе су привредна друштва и друга правна и физичка лица, која су оспособљена да на најбољи начин благовремено и ефикасно учине доступним производе, робе и средства и да обезбиједе у случају потребе довољну количину робе за потребе становништва и привреде", истакао је Глухаковић.

На почетку 20. сједнице, током "Актуелног часа", представници Владе Републике Српске одговарали су на питања народних посланика.

Парламент ће данас радити продужено, а засједање ће у сриједу, четвртак и петак, 19. 20. и 21. јула започињати у 9.00 часова и трајати продужено у вечерњим часовима.

„Дан за гласање“ предвиђен је за петак, 21. јула, у 12.00 часова. Уколико раније буду апсолвиране све тачке Дневног реда могуће је да „дан за гласање“ буде у четвртак.

Појачан темпо рада 20. редовне сједнице неопходан је како би, у складу са Пословником, Народна скупштина окончала сједницу прије љетње паузе у засједањима.